Na području oko Manastira Rača , u živopisnom pejzažu Bajine Bašte, leži neprocenjivo arheološko blago – Skit Svetog Đorđa. Ovaj zabačeni deo Srbije krije mnoge tajne, a jednu od njih je otkrio meštanin Milan Nikolić.
Još u 17. veku, turski putopisac Evlija Čelebija u svojim zapisima pominje da je u gustoj šumi oko manastira Rača živelo čak 300 monaha. Oni su se bavili prepisivanjem crkvenih knjiga, stočarstvom i poljoprivredom. Tokom dana su radili, a noću, uz svetlost luča, prepisivali knjige, stvarajući duhovno nasleđe . U neposrednoj blizini ovog svetog mesta, gde su arheološkim istraživanjima otkriven Skit Svetog Đorđa, Milan Nikolić je tokom jedne šetnje sa suprugom naišao na nešto što će promeniti njegov život.
Rina/Милан Николић
Vinova loza stara 15 vekova
- Ugledali smo vinovu lozu kako raste usred šume. Odmah sam se zapitao kako je opstala u tom ambijentu i koliko je stara. Pošto odgovore nisam mogao lako da dobijem, kontaktirao sam Institut za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu. Oni su me uputili na profesora Miroslava Nikolića, stručnjaka za stare sorte vinove loze. Kasnije je on ovaj moj primerak, zajedno sa još 163 iz Srbije, poslao na Institut za vino i vinovu lozu u Španiji - kaže Milan, prenosi agencija Rina.
Istraživanja su pokazala da je ova vinova loza posađena pre čak 15 vekova. Milan je želeo da je presadi na drugo mesto kako bi je sačuvao, ali je dobio negativan odgovor iz opravdanih razloga.
Printscreen/YouTube/Televizija 5 Užice
Arhimandrit German je pre tri godine služio liturgiju na Skitu Svetog Đorđa
- Stručnjaci smatraju da bi to bila greška, jer grožđe koje je odrastalo u šumi ne poznaje lekove, ali ni bolesti. Tako ne bi moglo da preživi u pitomim uslovima i uz razna prskanja kojima mi tretiramo naše biljke kako bi bile zdravije - objašnjava Milan.
Skit Svetog Đorđa je arheološki lokalitet smešten u klisuri reke Rače, na planini Tari, unutar Nacionalnog parka Tara. Obuhvata tri objekta i neveliko groblje, a prema predanju, ovo mesto se smatra centrom prepisivačke delatnosti od 16. veka do razaranja manastira Rača nakon Velikog turskog rata 1688. godine. Prilikom iskopavanja otkrivena je vinova loza koja svake godine rađa sitno grožđe, kao i amfore za vino.
Rina/Милан Николић
Skit Svetog Đorđa
- Kako je neprijatelj upadao u manastir, prepisivači su bežali u šumu i tako su se stacionirali ovde gde je sada Skit Svetog Đorđa. Ovo mesto je nekad bilo nadaleko poznato po svojoj lekovitosti, pa su ovde spas i izlečenje tražili putnici namernici iz dalekih gradova. Topla voda sa izvora Lađevac provereno leči kožne bolesti. U davna vremena, kad nije bilo apoteka, Račani su trgovcima prodavali ovu vodu koja je karavanom stizala čak do Azije - priča meštanin Rače, Blagomir Ristić.
Printscreen/YouTube/Televizija 5 Užice
Iguman Manastira Rača, arhimandrit German je pre tri godine služio liturgiju na Skitu Svetog Đorđa
Otkriće drevne vinove loze u srcu šume ne samo da osvetljava istoriju monaškog života i prepisivačkog rada, već i svedoči o bogatstvu prirode i tradicije koja je opstala vekovima. Skit Svetog Đorđa ostaje simbol duhovne i kulturne baštine, mesto gde se prošlost susreće sa sadašnjošću u harmoniji prirode.
Na desnoj obali reke Rače, ispod planine Tare, krije se veličanstvena svetinja iz 13. veka i lekoviti izvor Lađevac, mesto gde vera i priroda zajedno deluju
U živopisnom krajoliku Bajine Bašte nalazi se “ljubavni izvor”, kako ga meštani nazivaju, koji privlači verni narod u potrazi za isceljenjem. Njegova voda vekovima važi za lek protiv mnogih tegoba i simbol nade za one koji traže pomoć.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
Pesma mlade Jovane Tešić, posvećena Svetoj Anastasiji, ne samo da slavi pravoslavnu veru i svetitelje, već i podseća mlade na važnost uzvišenih vrednosti i duhovnog života.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Ovo pitanje otvara dublje razumevanje netruležnosti, svetosti i čudesnih dela svetitelja koja nas podsećaju na neprolaznost duha i ljubavi prema Bogu. Protojerej Vladimir Pučkov objašnjava da netruležnost nije jedini znak svetosti i ističe kako vera i život po Jevanđelju ostavljaju duhovno nasleđe bez obzira na stanje tela.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Prema rečima volontera, prostor u crkvi se uveliko oslobađa, praveći tako mesta za novu namenu crkve, čija je prvenstvena uloga bila bogoslužbena.
Veliki praznik obeležava se danas među vernicima SPC, a posebno radosno i svečano je u Cetinjskom manastiru.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Arhijerej Grčke pravoslavne crkve pozvao je episkope i sveštenstvo na ljubav i prihvatanje, bez obzira na lične izbore vernika. Umesto prekora, on naglašava važnost dijaloga i razumevanja prema svakom čoveku, čime otvara novo poglavlje u odnosu Crkve prema savremenim društvenim izazovima.
U nekim krajevima ih zovu kolačići sa krstom, u drugim priganice sa krstom, a ponegde jednostavno – slavski kolačići. Bez obzira na naziv, ukus im je uvek isti ako se prave po ovom receptu, koji će sigurno tražiti svako ko se posluži ovom poslasticom.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.