Navršilo se 170 godina od smrti jedne od najznačajnijih ličnosti srpske istorije - prote Mateje Nenadovića. Sveštenik, vojvoda i diplomata, istaknuti učesnik Prvog srpskog ustanka ostavio je neizbrisiv trag u borbi za slobodu srpskog naroda.
Mateja Nenadović rođen je u Brankovini, u porodici kneza Alekse Nenadovića, jedne od žrtava čuvene Seče knezova 1804. godine.
Ta tragedija nije slomila duh mladog Mateje, koji je nastavio očevu borbu za nezavisnost Srbije.
Mateja je među retkima u to vreme bio pismen, učen da piše od sveštenika. Potom je i sam to postao 1793. godine. Počasnim činom prote, odnosno prvog sveštenika, odlikovala ga je pravoslavna crkva, dve godine kasnije.
Bio je prvi predsednik Praviteljstvujućeg sovjeta, tela koje je upravljalo Srbijom tokom i posle ustanka.
Tada je sastavio kazneni zakonik za Srbiju. Učestvovao je u oslobađanju Valjeva i Šapca, Karanovca, Užica i Smedereva i Beograda. Posebno se istakao u boju na Mišaru kada je sa svojim odredom napao tursku pozadinu i izazvao među njima veliku pometnju.
Kada je u junu 1807. ranjen Jakov Nenadović, zapovednik zapadne ustaničke vojske, prota ga je zamenjivao na toj dužnosti.
Po izbijanju Drugog srpskog ustanka, od 1815, nastojao je da pokaže stranim silama novi pokret, kao delo krajnjeg protesta unesrećenog naroda, a zatim je ponovo iz Austrougarske prešao u Srbiju da pomogne knezu Milošu, isto kao što je pomagao i Karađorđu.
Upokojio se 11. decembar 1854 u Valjevu. Sahranjen je u Brankovini u porodičnoj grobnici.
Nenadovićevi "Memoari", koje je njegov sin Ljubomir objavio godinu dana posle njegove smrti, predstavljaju dragocenu istorijsku građu. Prvo celokupno izdanje ovog dela izašlo je 1867. godine.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje. Arheolozi su prilikom iskopavanja tokom restauracije katedrale Notr Dam otkrili izuzetne skulpture, iako su imali samo pet nedelja za iskopavanje. Jeromonasi manastira Simonopetra doneli su patrijarhu dragocene darove i predložili obeležavanje mesta stradanja despota Jovana Uglješe. Procenjuje se da je podzemni deo sarkofaga dugog oko dva metra . Prema prvim procenama, njegova sličnost sa tipovima sarkofaga u regionu je upadljiva.
youtube/Ozbiljne Teme
Duhovna riznica
02:00 | 26.11.2024
UMESTO SVEŠTENIKA UVELI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Vernici se ispovedaju avataru sa likom Isusa Hrista, ovo izaziva brigu
Crkve i manastiri
02:00 | 30.11.2024
ARHEOLOZI U ČUDU: Prilikom obnove Notr Dama, otkopali nešto neverovatno
Aktuelno iz SPC
20:43 | 30.11.2024
SUSRET KOJI JE OŽIVEO SLAVNU SRPSKU ISTORIJU: Patrijarh Porfirije primio svetogorce, čuvare uspomena na heroja Maričke bitke
Duhovna riznica
11:19 | 11.12.2024
VERUJU DA SU OTKRILI GROB SVECA KOG POLOVINA SRBA SLAVI: Arheolozi na pragu revolucionarnog otkrića (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
