Proročanstvo proroka Isaije nosi snažnu poruku o dolasku Gospoda Isusa Hrista, čije titule nas podsećaju na Njegovu božansku misiju, mudrost, snagu i večnu ljubav prema čovečanstvu.
U jednom od najdubljih proroštava Starog zaveta, prorok Isaija osvetljava neprolaznu tajnu dolaska Gospoda Isusa Hrista. Njegove reči, zapisane u Isaiji 9:6, otkrivaju božansku prirodu Onoga koji dolazi da spasi svet, darujući mu četiri uzvišene titule koje odjekuju kroz vekove kao svedočanstvo Njegove božanske misije i ljubavi prema čovečanstvu.
„Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će mu biti: Divni Savetnik, Bog Silni, Otac Večni, Knez Mira.“ (Isaija 9:6)
Prva titula, Divni Savetnik, govori o Hristovoj neizmernoj mudrosti i savršenom vođstvu. On nije samo učitelj, već božanski vodič koji ukazuje na pravi put. Njegov savet nije prolazan, niti ograničen ljudskim umom, već je neograničen i savršen, jer potekao je iz srca samog Boga.
Druga titula, Bog Silni, potvrđuje Hristovu svemoć i božansku prirodu. Ova reč izaziva strahopoštovanje i utehu, jer znamo da Onaj koji ima moć nad celim svemirom nosi nas u svojim rukama. Njegova sila nije sila koja razara, već koja gradi, isceljuje i daruje život.
Otac Večni, treća titula, svedoči o Njegovoj večnoj prisutnosti i brižnosti. Hristos je ne samo Spasitelj, već i Otac koji se sa ljubavlju brine za svoju decu, donoseći im utehu i sigurnost. Njegovo očinstvo nije ograničeno vremenom niti prostorom – ono traje večno.
Na kraju, titula Knez Mira objedinjuje Njegovu misiju donosioca mira. Ovaj mir nije samo odsustvo sukoba, već duboki, unutrašnji spokoj duše koji dolazi kroz pomirenje s Bogom. Kao Knez Mira, Hristos ujedinjuje ljude, prevazilazi podele i daruje svetu obećanje večnog Carstva ljubavi i pravde.
Ove titule, poput dragulja u kruni Isaijinog proroštva, podsećaju nas na veličinu i ljubav Gospoda Isusa Hrista. One nas pozivaju da Ga prepoznamo ne samo kao Spasitelja sveta, već i kao Onoga koji nas lično poznaje, vodi i ljubi. U vremenu neizvesnosti i teskobe, Isaijine reči odjekuju kao podsećanje na nepromenjivu istinu: Hristos je Divni Savetnik koji nam ukazuje na pravi put, Bog Silni koji nas štiti, Otac Večni koji nas voli i Knez Mira koji nam daruje spokoj.
Svetlost u kandilu služi i kao opomena za naša tamna, tj. grešna dela, zle pomisli i želje, ali i da uplaši zle sile. Otac Tadej često je isticao da je Bog prisutan svuda i da pomaže svima, bez obzira na njihove slabosti ili snagu. Iako mnogi ljudi čin celivanja ruke svešteniku doživljavaju samo kao delo ljubaznosti i izražavanje svoje vere u Isusa Hrista, ovaj gest ima mnogo dublje značenje i simboliku. U savremenom društvu postoji pogrešna interpretacija uloga u braku, naročito kod muškaraca koji tek ulaze u veru
Schutterstock
Duhovna riznica
13:35 | 04.12.2024
KAKO SE PALI I POSTAVLJA KANDILO: Sve zavisi od ikone, a nije svejedno ni koje ulje u njega sipate
Duhovna riznica
12:00 | 08.12.2024
KAKO DA ZNAMO DA NAS BOG VOLI: Otac Tadej otkrio da tada imamo i zaštitu Gospoda
Duhovna riznica
11:54 | 09.12.2024
ZAŠTO TRAŽIMO BLAGOSLOV OD SVEŠTENIKA: Otac Dragi Veškovac kaže da nijedan posao niti dobro delo bez toga ne bi trebalo ni počinjati
Duhovna riznica
02:00 | 10.12.2024
DA LI MUŽ ZAISTA TREBA DA BUDE GLAVA ŽENE KAKO JE I BOG REKAO: Mati Zlata kaže da je ovo tačno, ali samo u jednom slučaju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za 14. subotu po Duhovima otkriva kako Gospod donosi milost skrušenima, oslobađa zarobljene i otvara oči slepima, pokazujući snagu Hristove misije i Božju pravdu koja dopire do svakog čoveka.
U besedi za 14. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se Hristos nije otkrio u spoljašnjoj raskoši i svetovnom sjaju, već u smirenju i jednostavnosti, kako bi ljude privukao snagom Duha, a ne telesnim oblikom.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju.
