U savremenom društvu postoji pogrešna interpretacija uloga u braku, naročito kod muškaraca koji tek ulaze u veru
Brak u hrišćanstvu ima duboko ukorenjeni duhovni značaj, jer je ne samo temelj ljudskih odnosa, već i svetinja koja nosi simboličku vrednost u odnosu sa Bogom. Sveti apostol Pavle upoređuje brak muža i žene s vezom između Isusa Hrista i Crkve, naglašavajući: "Muž je glava žene kao što je Hristos glava crkve". Kao što su muž i žena u braku pozvani da postanu jedno, tako bi trebalo da budu nerazdvojni.
Venčanje je za crkvu sveta tajna, kroz koju se Sveti Duh sjedinjuje u jedno biće hrišćanina i hrišćanku koji, pred sveštenikom, obećavaju da će se voleti i biti verni jedno drugom do kraja života. Kroz ovu ceremoniju primaju i blagoslov za rađanje i vaspitanje dece.
U samom začetku sveta, Bog je blagoslovio brak, dajući Adamu i Evi zapovest: "Rađajte se, i množite se, i napunite zemlju“. Tako je brak postao najuzvišeniji odnos među ljudima: "Čovek će ostaviti oca svoga i mater svoju, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo". Isus Hristos je ovu poruku prihvatio, naglašavajući da je razvod suprotan Božijoj volji, rekavši: "Što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja“.
Međutim, kao što ističe mati Zlata, u savremenom društvu postoji pogrešna interpretacija uloga u braku, naročito kod muškaraca koji tek ulaze u veru. Mnogi od njih, suočeni sa problemima u braku, pozivaju se na na reči apostola Pavla i Isusa Hrista tumačeći to da žena bez pogovora treba da sluša muža, zaboravljajući pritom osnovnu istinu – muž treba da bude vođa doma u skladu s Hristovim učenjem.
- Poslušanje je velika stvar, i u braku je dobro, ali obično muževi, naročito kad tek ulaze u veru, hoće oni kad dođe do iskušenje da uđu u Sveto pismo, pa kako bi spasli brak kažu: "E, pa ona mene treba da sluša, tamo piše u Svetom pismu glava je muž, ima da me sluša"! A, puši, a pije, a ganja žene, a ovo, a ona, i treba da sluša. A ja mu kažem: "Čekaj, ćekaj, treba da sluša muža kome je glava Hristos". Ako tebi glava nije kao Hristos, onda ne može da te sluša. Ne može to da uspe. Ona možda to i želi, ali ne može i ne zna zašto ne može. Upravo zato što glava njemu nije Hrostova - kaže mati Zlata.
gumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kaže da je i ona, koja je "kroz bolesti došla do onoga kako sveti oci pišu da bi trebalo držati postove", uvek slušala samo svoj organizam.
Iako život u ovom svetu nosi sa sobom obaveze - brak, roditeljstvo, građanske dužnosti - Sveti Teofan nas uči da te obaveze treba da budu podvrgnute duhovnoj stvarnosti. Kroz usmeravanje srce na Boga, postajemo sposobni da živimo u svetu, ali da budemo slobodni od njegovih zemaljskih privlačnosti. To je prava mudrost, koja nije u izbegavanju sveta, već u pravilnom balansiranju duhovnog i spoljnog života, gde sve spoljašnje stvari postaju sredstva za postizanje duhovnog cilja.
Proveo je dvadeset osam godina na mukama i po tamnicama i jedanaest raznih mučitelja se tokom tog vremena iživljavalo na njemu.
Premda je bio veoma voljen u narodu, bio je željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija. Zbog toga je za svoj dom odabrao groblje, od koga su svi bežali.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pravoslavlje naglašava da brak treba da bude put duhovnog uzrastanja, ljubavi, žrtve i međusobnog služenja.
Pravoslavna crkva neprestano podseća da brak nije samo društveni ugovor, već sveta tajna – zajednica dvoje ljudi koja ima duboko duhovno značenje.
Savremeni način života, ubrzan tempo, ekonomska nesigurnost, kao i rastući individualizam doveli su do toga da se brak i porodica sve više doživljavaju kao teret, a ne kao duhovni i emocionalni oslonac.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
