Ovaj slučaj nije jedinstven među poznatim ličnostima, jer mnoge svetske zvezde praktikuju pravoslavnu veru. Neki od njih su rođeni u pravoslavnim porodicama, dok su drugi svoju veru izabrali svesno i prešli u pravoslavlje.
Tom Henks
LOIC VENANCE / AFP / Profimedia
Tom Henks
Kada se oženio koleginicom Ritom Vilson, Henks je odlučio da postane pravoslavac. Ritin tata je inače iz Bugarske, dok joj je majka Grkinja poreklom iz Albanije.
“Mislim da je pravoslavlje moje duhovno nasleđe. Oženio sam se u istoj crkvi u kojoj je moja supruga krštena i u kojoj su krštena naša deca”, rekao je Tom jednom prilikom.
Džim Beluši
YT/ Larry King
Džim Beluši
Dim Adam Beluši rođen je u Čikagu, a njegovi roditelji su emigrirali iz jednog albanskog sela nedaleko od granice s Grčkom. Džejms je pripadnik Albanske pravoslavne crkve i ponosan je na svoje korene.
Inače, glumac je s porodicom tokom osamdesetih godina stalno posećivao Srpsku pravoslavnu crkvu u Los Anđelesu, pre nego što je krajem devedesetih pružio podršku nezavisnosti Kosova i Metohije.
Dženifer Aniston
WMPS14 / Backgrid UK / Profimedia
Dženifer Aniston
Dženifer Aniston je pravoslavnu veru nasledila od oca Džona Anistona, koji je takođe glumac.
On je rođen kao Janis Anastasakis na grčkom ostrvu Krit. Dženifer je davala dobrotvorne priloge za crkvu pod okriljem Vaseljenske patrijaršije.
Dejv Gahan
Hannah Meadows Photography / Avalon / Profimedia
Dejv Gahan
Pevač grupe "Depeche mode" Dejv Gahan preuzeo je pravoslavnu veru zbog svoje supruge Dženifer Skilaz.
Bob Marli
Tanjug/AP Photo/File
Bob Marli
Godinu dana pre smrti, Bob Marli se krstio 4. maja 1980. u Etiopskoj Orjentalno-pravoslavnoj Crkvi kao Berhane Selasije.
Mila Jovović
Imagespace / Zuma Press / Profimedia
Mila Jovović
Milica Bogdanovna Jovović je rođena u Kijevu, od majke Galine Loginove, nekadašnje ruske glumice, i oca srpskog doktora Bogdana Jovovića.
Tina Fej
Wikipedia
Tina Fej
Američka glumica Tina Fej pripadnica je Grčke pravoslavne crkve. Njena majka, Zenobija Ksenakes, rođena je u Pireju, u Grčkoj.
Kim Kardašijan
Richard Shotwell/Invision/AP
Kim Kardašijan
Svetski poznata starleta Kim Kardašijan jermenskog je porekla, a svetsku popularnost je stekla zahvaljujući rijalitiju koji je 24 časa snimao nju i njenu porodicu tokom svakodnevnih aktivnosti. Njena porodica sa očeve strane je četvrta generacija iseljenika iz Jermenije, a njeni preci živeli su na teritoriji koja se danas nalazi u Turskoj. Ona je nekoliko puta do sada čestitala pravoslavne praznike putem društvenih mreža.
Novi zakon o verskim zajednicama izaziva polemike i otvara pitanje kako će odluka o starokalendarskoj crkvi oblikovati budućnost Bugarske pravoslavne crkve i uticati na verske slobode u zemlji?
Datum Uskrsa se računa, u zavisnosti od Crkve, po julijanskom ili gregorijanskom kalendaru, što ponekad dovodi do razlike u datumima od nekoliko nedelja.
Iako se njena predviđanja i dalje šire internetom, istraživači tvrde da ne postoje dokazi da ih je ikada izrekla, dok Pravoslavna Crkva upozorava na opasnosti slepog verovanja u ovakve fenomene.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
