Novi zakon o verskim zajednicama izaziva polemike i otvara pitanje kako će odluka o starokalendarskoj crkvi oblikovati budućnost Bugarske pravoslavne crkve i uticati na verske slobode u zemlji?
Bugarska Patrijaršija, čiji je duhovni vođa patrijarh Danilo, zvanično je priznata kao jedini nosilac tradicionalne pravoslavne vere u zemlji, nakon što je bugarski parlament usvojio nove zakonodavne izmene.
Zakonodavno telo Bugarske odobrilo je u drugom čitanju izmene zakona o verskim zajednicama, uz podršku 186 od 240 poslanika za novi pravni okvir. Prema Bugarskoj nacionalnoj novinskoj agenciji, ova inicijativa usledila je kao odgovor na nedavnu odluku Vrhovnog administrativnog suda da dozvoli legalnu registraciju Bugarske pravoslavne starokalendarske crkve, što je izazvalo snažne reakcije na političkom i crkvenom nivou.
Istorijski pregled problema
Sudska odluka iz decembra 2024. godine temeljila se na prethodnoj presudi Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) iz 2021. godine, u slučaju "Bugarska pravoslavna starokalendarska crkva i drugi protiv Bugarske". Evropski sud je utvrdio da je bugarska država neopravdano ograničila versku slobodu Starokalendarske crkve, čime je otvoren put za njeno zvanično priznanje.
Nakon ove odluke, Patrijarh Danilo i članovi Svetog sinoda Bugarske pravoslavne crkve započeli su kontakte sa vladinim zvaničnicima, nastojeći da obezbede zaštitu države od mogućeg razdora unutar Crkve. U nastavku tih razgovora, parlament je usvojio zakon koji zabranjuje bilo kojoj drugoj verskoj organizaciji da koristi reč "pravoslavni" u zvaničnom nazivu.
Nikolay DOYCHINOV/AFP/Profimedia
Patrijarh bugarski Danilo
Pravne posledice
Prema novim odredbama, u roku od dva meseca od stupanja na snagu zakona, sve registrovane verske zajednice, kao i one koje čekaju registraciju, moraće da prilagode svoja imena i statut. Ove promene moraće biti predate na priznanje u registar verskih zajednica pri sudu u Sofiji. U suprotnom, organizacije koje se ne usklade biće izbrisane iz registra, a uslediće postupak likvidacije i pravnog brisanja.
Političke i društvene reakcije
Jordan Čonev, poslanik iz stranke "Pokret za prava i slobode – Nova inicijativa", komentarisao je da najveća pretnja za Bugarsku Crkvu ne dolazi od drugih verskih zajednica, već od pravosudnog sistema, koji je, kako je rekao, podložan spoljnim interesima. U svom govoru pomenuo je Evropski sud za ljudska prava, nazivajući ga "sudom Sorosa" i tvrdeći da njegove odluke služe određenim agendama, umesto da promovišu pravdu i versku slobodu.
Uloga pravoslavlja u Bugarskoj
Čonev je takođe optužio određene krugove "građanske desnice" da pokušavaju da oslabe Bugarsku pravoslavnu crkvu povezujući je sa Moskvom.
- Pravoslavlje ne pripada Moskvi niti bilo kojoj drugoj političkoj sili. To je jednostavno pravoslavlje . naglasio je. Dodao je da odluka parlamenta zatvara vrata takvim napadima i obezbeđuje jedinstvo Crkve.
Nedavna zakonodavna regulacija naglašava značaj pravoslavlja za bugarski identitet i jača institucionalnu ulogu Patrijaršije kao garant verske jedinstvenosti zemlje. Međutim, ovaj slučaj se očekuje da ima međunarodne posledice, jer je u suprotnosti sa principima Evropskog suda za ljudska prava, što može dovesti do novih pravnih žalbi i političkih tenzija u budućnosti.
Bugarska pravoslavna crkva zatražila je hitnu reakciju međunarodnih organizacija i političkih lidera kako bi se zaštitili životi, prava i vera hrišćanskog naroda na Bliskom istoku, čije je postojanje pod ozbiljnom pretnjom.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Na sastanku crkvenih i državnih lidera razmatrana je presuda koja bi mogla izazvati podele među vernicima, uz odlučan stav o očuvanju kanonskog poretka.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti sinod doneo odluku nakon molitve i sabornog glasanja, a mitropolit Pahomije obećao da će predano služiti Crkvi i vernom narodu. Saznajte kada će biti njegovo svečano ustoličenje.
Tokom istorijskog sabranja u Rilskom manastiru, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije primio je visoko odlikovanje Eparhije lovčanske, potvrdivši neraskidivo prijateljstvo Srpske i Bugarske crkve.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
