Novi zakon o verskim zajednicama izaziva polemike i otvara pitanje kako će odluka o starokalendarskoj crkvi oblikovati budućnost Bugarske pravoslavne crkve i uticati na verske slobode u zemlji?
Bugarska Patrijaršija, čiji je duhovni vođa patrijarh Danilo, zvanično je priznata kao jedini nosilac tradicionalne pravoslavne vere u zemlji, nakon što je bugarski parlament usvojio nove zakonodavne izmene.
Zakonodavno telo Bugarske odobrilo je u drugom čitanju izmene zakona o verskim zajednicama, uz podršku 186 od 240 poslanika za novi pravni okvir. Prema Bugarskoj nacionalnoj novinskoj agenciji, ova inicijativa usledila je kao odgovor na nedavnu odluku Vrhovnog administrativnog suda da dozvoli legalnu registraciju Bugarske pravoslavne starokalendarske crkve, što je izazvalo snažne reakcije na političkom i crkvenom nivou.
Istorijski pregled problema
Sudska odluka iz decembra 2024. godine temeljila se na prethodnoj presudi Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) iz 2021. godine, u slučaju "Bugarska pravoslavna starokalendarska crkva i drugi protiv Bugarske". Evropski sud je utvrdio da je bugarska država neopravdano ograničila versku slobodu Starokalendarske crkve, čime je otvoren put za njeno zvanično priznanje.
Nakon ove odluke, Patrijarh Danilo i članovi Svetog sinoda Bugarske pravoslavne crkve započeli su kontakte sa vladinim zvaničnicima, nastojeći da obezbede zaštitu države od mogućeg razdora unutar Crkve. U nastavku tih razgovora, parlament je usvojio zakon koji zabranjuje bilo kojoj drugoj verskoj organizaciji da koristi reč "pravoslavni" u zvaničnom nazivu.
Nikolay DOYCHINOV/AFP/Profimedia
Patrijarh bugarski Danilo
Pravne posledice
Prema novim odredbama, u roku od dva meseca od stupanja na snagu zakona, sve registrovane verske zajednice, kao i one koje čekaju registraciju, moraće da prilagode svoja imena i statut. Ove promene moraće biti predate na priznanje u registar verskih zajednica pri sudu u Sofiji. U suprotnom, organizacije koje se ne usklade biće izbrisane iz registra, a uslediće postupak likvidacije i pravnog brisanja.
Političke i društvene reakcije
Jordan Čonev, poslanik iz stranke "Pokret za prava i slobode – Nova inicijativa", komentarisao je da najveća pretnja za Bugarsku Crkvu ne dolazi od drugih verskih zajednica, već od pravosudnog sistema, koji je, kako je rekao, podložan spoljnim interesima. U svom govoru pomenuo je Evropski sud za ljudska prava, nazivajući ga "sudom Sorosa" i tvrdeći da njegove odluke služe određenim agendama, umesto da promovišu pravdu i versku slobodu.
Uloga pravoslavlja u Bugarskoj
Čonev je takođe optužio određene krugove "građanske desnice" da pokušavaju da oslabe Bugarsku pravoslavnu crkvu povezujući je sa Moskvom.
- Pravoslavlje ne pripada Moskvi niti bilo kojoj drugoj političkoj sili. To je jednostavno pravoslavlje . naglasio je. Dodao je da odluka parlamenta zatvara vrata takvim napadima i obezbeđuje jedinstvo Crkve.
Nedavna zakonodavna regulacija naglašava značaj pravoslavlja za bugarski identitet i jača institucionalnu ulogu Patrijaršije kao garant verske jedinstvenosti zemlje. Međutim, ovaj slučaj se očekuje da ima međunarodne posledice, jer je u suprotnosti sa principima Evropskog suda za ljudska prava, što može dovesti do novih pravnih žalbi i političkih tenzija u budućnosti.
Bugarska pravoslavna crkva zatražila je hitnu reakciju međunarodnih organizacija i političkih lidera kako bi se zaštitili životi, prava i vera hrišćanskog naroda na Bliskom istoku, čije je postojanje pod ozbiljnom pretnjom.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Na sastanku crkvenih i državnih lidera razmatrana je presuda koja bi mogla izazvati podele među vernicima, uz odlučan stav o očuvanju kanonskog poretka.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sveti sinod doneo odluku nakon molitve i sabornog glasanja, a mitropolit Pahomije obećao da će predano služiti Crkvi i vernom narodu. Saznajte kada će biti njegovo svečano ustoličenje.
Tokom istorijskog sabranja u Rilskom manastiru, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije primio je visoko odlikovanje Eparhije lovčanske, potvrdivši neraskidivo prijateljstvo Srpske i Bugarske crkve.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
