Sveti sinod doneo odluku nakon molitve i sabornog glasanja, a mitropolit Pahomije obećao da će predano služiti Crkvi i vernom narodu. Saznajte kada će biti njegovo svečano ustoličenje.
U duhu apostolskog predanja i kanonskog poretka, Sveti sinod Bugarske pravoslavne crkve izabrao je episkopa braničkog Pahomija za novog mitropolita vidinskog. Ovaj svečani i bogonadahnuti čin obavljen je u oltaru Sinodalne kapele, nakon svete liturgije, gde su arhijereji, u molitvenom jedinstvu, doneli odluku vođeni duhom sabornosti i blagodaću Božijom.
Po završetku glasanja, patrijarh bugarski Danilo, u ime Svetog sinoda, svečano je proglasio episkopa Pahomija kanonski izabranim mitropolitom vidinskim. Ovaj trenutak, ispunjen duhovnom radošću i odgovornošću, obeležen je pevanjem mnogoljetstvija i arhijerejskim blagoslovom.
Obraćajući se novom mitropolitu, patrijarh Danilo uputio mu je reči nadahnuća i očinske brige:
- Radite sa revnošću i predanošću delo na koje vas je Bog pozvao, i On će vam uvek pomagati i učvršćivati vas svojom božanskom blagodaću, na dobro i napredak kako poverene vam eparhije, tako i cele naše Crkve - kazao je patrijarh Danilo.
Nikolay DOYCHINOV/AFP/Profimedia
Patriajrh bugarski danilo sa arhijerejima i patrijarhom carigradskim Vartolomejom
Novoizabrani mitropolit Pahomije, svestan uzvišenosti službe koja mu je poverena, izrazio je iskrenu zahvalnost patrijarhu i članovima Svetog sinoda za ukazano poverenje. U svojoj besedi obavezao se da će sa punom posvećenošću i ljubavlju služiti Crkvi Hristovoj, ne štedeći trud u delu spasenja, kako bi blagoslov Gospodnji bio umnožen među vernim narodom Eparhije vidinske.
Duhovne svečanosti povodom njegovog ustoličenja biće održane 15. i 16. februara 2025. godine u Sabornom hramu Svetog Dimitrija Solunskog u Vidinu. Očekuje se prisustvo velikog broja arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda, koji će svojim molitvama i prisustvom uveličati ovaj sveti čin.
Neka Gospod ukrepi i vodi novog mitropolita vidinskog Pahomija na njegovom putu arhijerejskog služenja, darujući mu snagu, mudrost i smirenje, da bi verno pastirstvovao u vinogradu Gospodnjem i bio dostojan naslednik velikih duhovnih otaca koji su kroz vekove blagosiljali i čuvali ovu svetu eparhiju.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Na sastanku crkvenih i državnih lidera razmatrana je presuda koja bi mogla izazvati podele među vernicima, uz odlučan stav o očuvanju kanonskog poretka.
Novi zakon o verskim zajednicama izaziva polemike i otvara pitanje kako će odluka o starokalendarskoj crkvi oblikovati budućnost Bugarske pravoslavne crkve i uticati na verske slobode u zemlji?
Tog dana se med u svim bugarskim hrišćanskim hramovima osvećuje. Veruje se da med ima veću pročišćujuću i lekovitu moć kada je osvećen i koristi se tokom godine za lečenje različitih bolesti.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Tokom istorijskog sabranja u Rilskom manastiru, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije primio je visoko odlikovanje Eparhije lovčanske, potvrdivši neraskidivo prijateljstvo Srpske i Bugarske crkve.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
Pre početka litije patrijarh bugarski Danilo služio je moleban u Hramu Svetog Aleksandra Nevskog, uz sasluženje više arhijereja Bugarske pravoslave crkve.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
