U daljem tekstu vam otkrivamo kako su ti dragulji pravoslavlja dobili imena.
Srbija je puna manastira koji svojom postojanošću govore o neokaljanom srpskom identitetu obasjanom pravoslavnom verom. Srednjovekovne svetinje nisu izbledele, već je njihova lepota u svakoj novoj godini sve izraženija, podjednako kao i njihov značaj u duhovnom smislu za svakog Srbina.
U daljem tekstu vam otkrivamo kako su ti dragulji pravoslavlja dobili imena.
Staro ime manastira Žiča je označavalo mesto gde se živi. Manastir datira iz prve polovine 13. veka, a podigao ga je Stefan Prvovenčani, nedaleko od Kraljeva.
Ime manastira Sopoćani potiče od slovenske reči "sopot" što znači izvor (podignut je nedaleko od izvora reke Raške). Ktitor manastira je kralj Stefan Uroš I, sin kralja Stefana Prvovenčanog, koji je oko 1260. godine tu bio podigao crkvu i posvetio je Svetoj Trojici.
Ime manastira Gračanica potiče od rudarskog sela , odnosno istoimene reke Gračanica (gradac, gradčansko), jer je nastala ispod grada (Sokola). Podigao ga je kralj Milutin između 1315. i 1321. godine i posvetio ga Uspenju Presvete Bogorodice.
Ime manastira Studenica potiče od istoimene reke, reči studen-hladan, Osnovao ga je 1186. godine srpski župan Stefan Nemanja.
Manastir Manasija mnogi nazivaju i manastir Resava, jer je podignut upravo pored reke Resave. Naziv Manasija nosi po svom ktitoru, despotu Stefanu Lazareviću, kojeg su zbog njegove mudrosti upoređivali sa starozavetnim carem Manasijem. Sazidan je 1418. godine.
Manastir Ljubostinja je zadužbina kneginje Milice iz 1388. godine kod Trstenika. Po jednom predanju, manastir je nastao kao spomen kneginje Milice na mestu gde je prvi put srela kneza Lazara (ljubvestin-mesto ljubavi).
U manastiru Sopoćani sačuvalo se do našeg vremena više fragmenata srednjovjekovnih nadgrobnih ploča, od kojih neke imaju uklesane natpise.
Bratstvo ove nemanjićke svetinje tvrdi da mitropolit žički pokušava da komercijalizuje manastir, dok mitropolit Justin ističe da postupa u skladu sa crkvenim pravilima. Vernici sa zabrinutošću prate razvoj situacije.
Kritike na račun mitropolita žičkog sve su oštrije – u novom saopštenju se navodi da njegova samovoljna odluka ugrožava duhovnu misiju manastira, uz podsećanje na slične postupke vladike u prošlosti.
Ono čega nije bilo na njihovoj trpezi jesu krompir i paradajz, a povrća je bilo svega nekoliko.
U Nedelju krsnopoklonu, svetitelj jasno poručuje da bez krsnog znamenja nema istinskog hoda za Gospodom – jer se upravo kroz stradanje duša čisti i priprema za večnu radost.
Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Na opelu nevinim žrtvama koje su izgubile život u noći koja je zauvek promenila Kočane i ostavila prazne školske klupe, arhiepiskop Stefan uputio je poruku koja tera suze na lice, ali istovremeno podseća na suštinu pravoslavne vere – veru u život večni.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Episkop šabački obišao šumske prostranstva svoje eparhije i upoznao se sa planovima za održivo upravljanje, koji donose koristi manastirima i vernicima.
Ova srednjovekovni manastir, posvećen Svetoj Petki, poznat je po tradiciji okupljanja Srba i legendama o kosovskim junacima koji su tu lečeni i sahranjivani.
Višegodišnju pomoćnicu manastira Ćelije zamonašio je episkop valjevski Isihije i poručio da je monaški život naizgled težak, a zapravo je lišen svega suvišnog.
U manastiru je otkriven stari živopis, koji datira s kraja 13. veka. 2016. godine je raslojen jedan deo, a 2017. se nastavilo sa mehaničkim suvim čišćenjem. Tada je i otkrivena freska Strašni sud.
Meštani sela Jovac kažu kako je jedan od njih, Dragoljub Krstić, sanjao da napravi crkvu u stablu drveta.
Najstariji zapis o prvim ktitorima, caru Konstantinu i carici Jeleni, zabeležen je u XVII veku.
Današnje ruho crkve može se pohvaliti karakterističnim skandinavskim stilom za razdoblje 11. i 12. veka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
Meštani sela Jovac kažu kako je jedan od njih, Dragoljub Krstić, sanjao da napravi crkvu u stablu drveta.
U manastiru je otkriven stari živopis, koji datira s kraja 13. veka. 2016. godine je raslojen jedan deo, a 2017. se nastavilo sa mehaničkim suvim čišćenjem. Tada je i otkrivena freska Strašni sud.
I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak., konstatuje i pita otac Predrag Popović.
Desert bogat aromama narandže, oraha i začina, bez mleka i jaja, koji donosi duhovnu i kulinarsku harmoniju na vašu trpezu. Ovaj kolač je jednostavan, ali nezaboravan.
