Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
Milionski pregledi na društvenim mrežama ohrabrili su ruskog monaha i pijanistu da krene na koncertnu turneju.
Duhovnost i emocije su duboko povezane u muzici. Njihov složeni odnos dodatno akcentuje činjenica da ih pred publiku iznosi umetnik koji je monah i pijanista. Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
- Kada se nalazimo u sopstvenoj pribranosti imamo mogućnost da razmislimo o uzvišenim stvarima: o vrlinama, o Bogu. I kada izlazim na scenu i izvodim muzičke kompozicije moj cilj je da slušaocu predstavim upravo to. Želim da se moj slušalac zamisli o uzvišenom. Danas u svetu, savremene tehnologije čovek neprestano negde jurca i ne može da se zaustavi. Zato je je jedna od osnovnih ideja muzike da dâ čoveku šansu da makar nakratko uznese svoj um ka nebu.
Monah Avelj je rođen u Sankt Peterburgu gde se i usavršavao na Državnom Konzervatorijumu. Posle studija, zamonašio se u manastiru Dohijar na Svetoj Gori, a sada je monah u manastiru Valam, značajnom mestu ruske duhovnosti. Posvećen je muzici. Kada je prošle godine nastupao u Beogradu na koncertu „Duša zna" u MTS Dvorani svirao je program koji obuhvata muziku od Baha do Morikonea.
- To je veliki broj divnih dela. Kompozicije koje volim i koje izvodim na Jutjubu i koje sviram za sebe. Zato mi nije bio problem da izaberem ovaj repertoar. To je nešto što se dopada ljudima i što oni žele da čuju. To je jako dobra muzika i čovek koji dođe obavezno će naći za sebe česticu tog uzvišenog koje i želim preneti.“
Osim uzvišenosti, želi i da motiviše ljude na stvaranje dobrih dela.
O komunikativnosti i energiji njegovog izvođenja govore milionski pregledi snimljenog materijala i isto toliko pozitivnih komentara koje ispod video snimaka ostavljaju poštovaci njegovog rada.
Kako zvuči kada monah svira klavir pogledajte u snimcima ispod teksta.
U crkvi preuzetoj od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, bogoslužbeni tekstovi sa imenom Hrista i svetitelja osvanuli su u toaletu, dok nadležni pokušavaju da negiraju umešanost u ovaj sramotni čin.
Čestice moštiju Svetog Spiridona, Svetog Aleksandra Nevskog i Svetog Sergija Radonješkog, ugrađene u ikone, biće svečano dočekane u Hramu Svetog Fjodora Ušakova u Herceg Novom.
Muzika koja izražava ostrašćena osećanja i poziva na grehove svih vrsta neosporno udaljava od Boga.
Kada nije posvećen duhovnom životu svoje parohije u Belgorodskoj oblasti, Rusija, 48-godišnji Maksim provodi vreme u teretani, dižući tegove.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
