Čestice moštiju Svetog Spiridona, Svetog Aleksandra Nevskog i Svetog Sergija Radonješkog, ugrađene u ikone, biće svečano dočekane u Hramu Svetog Fjodora Ušakova u Herceg Novom.
Crna Gora danas nije samo tačka na mapi Balkana — ona je duhovna raskrsnica na kojoj se spajaju vekovi vere, molitve i neprolazne svetlosti pravoslavlja. U hramovima se pale kandila, miris tamjana ispunjava svodove, a srca vernika kucaju u iščekivanju — jer dolazi blagoslov iz dubina duhovne istorije. Danas, na radost pravoslavnih vernika, Herceg Novi postaje čuvar neprocenjivog dara: čestica moštiju Svetog Spiridona Čudotvorca, Svetog Aleksandra Nevskog i Svetog Sergija Radonješkog.
Sa blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, ove neprocenjive svetinje biće svečano dočekane u Hramu Svetog Fjodora Ušakova u ponedeljak, 3. februara, u 17.45 časova. Ovaj događaj nadilazi granice vremena i prostora, spajajući svetost drevne Rusije i duhovni plamen pravoslavlja u Crnoj Gori.
Dolazak moštiju organizuje Fondacija Svetog mučenika Bonifatija iz Moskve, koja deluje pod pokroviteljstvom i blagoslovom patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila. Na čelu ove misije nalazi se predsednica Fondacije, gospođa Natalija Sergejevna Menzencev, koja sa revnošću prenosi svetinju narodu koji čezne za Božjom blizinom.
Nakon svečanog dočeka, u 18 časova biće služena velika večernja služba sa petohlebnicom. Vernici će imati priliku da se pomole i poklone moštima, osećajući duhovnu radost i tiho ushićenje pred licem Božijih ugodnika.
Tanjug/Sergei Vedyashkin Vedyashkin/Moscow News Agency via AP
Dolazak moštiju organizuje Fondacija Svetog mučenika Bonifatija iz Moskve, koja deluje pod pokroviteljstvom i blagoslovom patrijarha Kirila
Ove svetinje neće biti samo prolazna uteha, već trajni duhovni oslonac Crnoj Gori i njenom narodu. One će ostati u Hramu Svetog Fjodora Ušakova, gde će svako moći da se pomoli i zatraži blagoslov Svetog Spiridona, nebeskog čudotvorca; Svetog Aleksandra Nevskog, hrabrog kneza i Božjeg izabranika; i Svetog Sergija Radonješkog, velikog duhovnika i podvižnika.
U ovom svetom danu, dok se duše uzdižu u molitvi, Crna Gora pokazuje da je verna svojim korenima i da njeno srce kuca u ritmu pravoslavlja. Mošti svetitelja podsećaju nas da svetlost Hristova osvetljava sve one koji u veri pronalaze snagu, mir i ljubav. Neka ovaj događaj bude novi plamen duhovne obnove i sabornosti, na radost i spasenje svih koji traže nebesko pokroviteljstvo i molitveno zastupanje pred prestolom Boga Živoga.
Mitropolija crnogorsko-primorska najoštrije je reagovala na slučaj koji je pogodio protojereja Mijajla Backovića, ističući da je reč o anticrkvenom činu i pozivajući državne i lokalne vlasti da preduzmu sve mere kako bi se počinioci ovog gnusnog dela identifikovali i sankcionisali.
Verni narod imaće retku priliku da se pokloni i celiva svetinju – ikonu „Umekšanje zlih srca“, koja već 25 godina mirotoči i donosi blagodat i isceljenje, a prošle godine su je dočekale nepregledne kolone vernika.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
Patrijarh Kiril je zahvalio predsedniku Putinu zbog njegovog odnosa prema vernicima Ruske pravoslavne crkve koje je patrijarh nazvao patriotama i za podršku mnogim važnim društvenim i prosvetnim inicijativama.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
U nedelju, 1. marta, biće osveštani krstovi i zvona hrama Svetog Save na Starom aerodromu, u prisustvu mitropolita Joanikija i brojnih vernika, čime izgradnja ulazi u posebno svečanu fazu.
Nakon ukidanja pritvora i kućnog nadzora, crkveni velikodostojnik je svojim izjavama poslao jaku poruku o pravdi, dostojanstvu i moralnoj odgovornosti, izazivajući talas komentara u društvu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
