Inkvizicija je bila ustanova, tokom srednjeg veka u katoličkoj crkvi čiji je zadatak da isleđuje, sudi i kažnjava ljude koje je crkva smatrala jereticima. Početak rada inkvizicije vezuje se za ličnost pape Grgura IX.
Rimokatolička inkvizicija je poslednji put počinila zločin javnog spaljivanja “grešnika” optuženih za jeres. 7. novembra 1781. godine u Sevilji (Španija).
Inkvizicija je bila ustanova, tokom srednjeg veka u katoličkoj crkvi čiji je zadatak da isleđuje, sudi i kažnjava ljude koje je crkva smatrala jereticima. Početak rada inkvizicije vezuje se za ličnost pape Grgura IX.
Wikipedia
Papa Grgur IX
Najzloglasnija je bila Španska inkvizicija. Papa Inoćentije IV je izdao papsku bulu koja je eksplicitno dopuštala upotrebu mučenja pri iznuđivanju priznanja od navodnih jeretika tokom inkvizicije, i eksplicitno praštala praksu ubijanja povraćenih „jeretika“, spaljivanjem na lomači.
Bula je ustupala državi deo imovine, konfiskovane od osuđenika.
Wikipedia
Papa Inoćentije IV
Inkvizitori su najpre dolazili u neko mesto i prvo su pozivali jeretike i osumnjičene na pokajanje, prikupljali su njihova imena. Sud je imao beležnika – notara, savetnike, čuvare zatvora, branioce. Optuženi ili osumnjičeni nije znao imena svedoka koji svedoče protiv njega.
Kada je krenuo progon?
Ne postoji precizan datum za početak inkvizicije, većina izvora se slaže da se to manifestovalo tokom prvih šest godina vladavine katoličkog pape, Grgura IX, između 1227. i 1233. godine.
On je jednostavno morao govoriti istinu i imena saučesnika. U cilju istrage pribegavalo se mučenju. Najčešće kazne bile su: oduzimanje imovine i svih prava ne samo okrivljenog već i njegovih srodnika; potom je optuženi stavljan u zatvor. Uporni jeretici su osuđivani na smrt, i to spaljivanjem na lomači. Oni koji bi se pokajali bili su zadavljeni a potom spaljeni.
Tela umrlih jeretika su otkopavana a potom spaljivana. U praksi, uzalud je bilo žaliti se na donetu presudu inkvizicije. Ličnost samog inkvizitora bila je neprikosnovena; inkvizitor je sebe smatrao odgovornim jedino papi; na sud je mogao da izvede i duhovne autoritete veće od sebe. Katolička crkva je najviše važnosti pridavala priznanjima, koja su joj se činila važnijim od dokaza.
Wikipedia
Sprave za mučenje u vreme inkvizicije
Wikipedia
Sprava za mučenje tokom ispitivanja
Ako bi optuženi, uprkos svemu, uporno odbijao, inkvizitor je mogao upotrebiti sredstva prisile, od kojih je jedno bio preventivni zatvor. Bilo je više stepena kazni i sudije su birali način koji im se činio najpogodnijim. Krivac je mogao biti okovan, podvrgnut dugim postovima ili lišavan sna…
Bilo je određeno jedno ograničenje: izbegavati sakaćenja i opasnost od smrti – ali to je bila samo forma da se izbegnu kanonske neregularnosti. Od kazni najčešće su bile: bičevanje, kozlić i oganj. Inkvizicija deluje brzo, potčinjava joj se svetovna vlast, u samom procesu nema advokatskih rasprava i obrazloženja. Presuda je obično čitana javno na gradskom trgu.
Izricanju presude prethodila je obavezno propoved. U prisustvu na hiljade ljudi, osuđeni se pojavljivao obučen u posebno odelo. Smrtna presuda je obično izvršavana sutradan. U suštini, uloga inkvizicije bila je u tome što je samo proglašavala da Crkva ne štiti jeretike i da ih predaje u ruke državnih zakona. Jereticima je oduzimana sva imovina i to u korist države, ili crkve ili pak same inkvizicije.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Kada je još bio klirik, liberalni mediji su ga često kritikovali zbog njegovog učešća u kontroverznim tretmanima konverzije, u kojima je pokušavao da "izleči" homoseksualne osobe.
Metropolitan grupa, u vlasništvu ljubljanske nadbiskupije, u svom sefu ima skoro 130 kilograma zlata, po aktuelnim tržišnim cenama, vrednog više od deset miliona evra.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Prisustvo prelata Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju, tokom kojeg ga je patrijarh Vartolomej oslovio titulom "visokopreosvećeni", izazvalo je oštre reakcije vernika širom sveta i otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
Dok patrijarh carigradski najavljuje dolazak rimskog pontifa i poziva na „jedinstvo u istini“, među pravoslavnim narodima raste strah da se ispod plašta sabornosti krije najdublja izdaja Svetog Predanja
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
