„ZAR SMO KAO NAROD DO SADA MALO SUZA PROLILI, MALO CRNINE NOSILI I MALO GROBOVA ISKOPALI?“: Potresne reči poglavara Makedonske crkve na groblju u Kočanima

Tama bola i tišine spustila se na Kočane, a suze celog naroda slivale su se u jednu reku žalosti, u kojoj je odjekivao samo vapaj za onima koji su prerano napustili ovaj svet. Jedna tragična noć bila je dovoljna da ugasi toliki broj mladih života, da osvane jutro u kojem će školske klupe ostati prazne, a roditelji zauvek čekati decu koja se nikada neće vratiti kući.

Na poslednjem ispraćaju nevino postradale Božje dece, arhiepiskop makedonski Stefan, sa dubokom tugom u glasu, uputio je reči koje su bile istovremeno i opomena i uteha, molba i molitva.

- Zar smo kao narod do sada malo suza prolili, malo crnine nosili i malo grobova iskopali, pa nam je bilo potrebno da doživimo i ovu opštenarodnu tragediju? - zapitao je arhiepiskop, izražavajući bol cele nacije, koja već predugo strada i plače za svojom decom.

Ova tragedija, naglasio je, sabrala je narod u jedinstvenoj žalosti. Nikada ranije nije se toliko mladosti opraštalo u istom trenutku, niti je ikada jedna noć bila tako sudbonosna.

- Ko je mogao da pretpostavi da će, nakon zasluženog odmora, u ponedeljak tolike školske i studentske klupe ostati prazne? - kazao je arhiepiskop, dok su njegove reči odjekivale među okupljenima, dodirujući srca svih koji su došli da upute poslednji pogled, poslednju molitvu, poslednju suzu.

ST/Dragan Kadić

 

- Pravilno je i opravdano da tugujemo zbog nenadoknadivog gubitka koji nas je zadesio, ali da tugujući ne budemo kao oni koji nemaju nade. Sveta Crkva uči i poučava da samo vera osvetljava tamu smrti i pokazuje put koji vodi u život večni. Stoga je za nas, hrišćane, vera prva i jedina uteha u ovakvim teškim trenucima rastanka sa svojim najbližima. Pomolimo se Gospodu da nam daruje snage da podnesemo tragediju koja nas je zadesila - rekao je poglavar Makedonske pravoslavne crkve.

U nemoći ljudske utehe, arhiepiskop Stefan ukazao je na jedini izvor istinske nade – Hrista Vaskrslog.

- Za nas koji verujemo, uteha je u Reči Božjoj i Njegovom spasonosnom delu. Uteha nam je u istinitosti Hristovog Vaskrsenja i u vaskrsenju svakoga ko je verovao i živeo u Hristu.

Tuga je prirodna, bol neizbežan, ali ne sme biti beznadežan, jer je vera jedina koja osvetljava tamu smrti.

Sabornost u bolu pokazala je snagu makedonskog naroda, koji je i ovoga puta, uprkos gubitku, ostao složan. Proglašeni dani žalosti u više zemalja regiona i Evrope svedoče o tome da ova tragedija nije samo makedonska, već opšteljudska. Molitve koje su uzneli predstavnici Crkava, izrazi saučešća koji su stigli iz celog sveta – sve to je pokazalo da niko nije sam u ovoj nesreći.

Foto: SPC

 

- Makedonija i ovoga puta plače za svojom decom i ceo naš narod deli bol sa najbližima stradalih, jer je gubitak ovih mladih života gubitak za sve nas - rekao je arhiepiskop, prizivajući Gospoda da duši svakog preminulog podari mir i mesto među pravednicima.

U tome je poslednja molitva, poslednja nada i jedini oslonac za one koji ostaju.

- Pomolimo se i neprestano se molimo da ih Gospod upokoji i da njihove duše nastani među pravednicima, a vama, njihovim roditeljima i bližnjima, da daruje utehu, smirenje i opravdanu nadu! Amin! Neka im je večni spomen.

Reči arhiepiskopa Stefana, prožete bolom i molitvom, ostaju kao svedočanstvo jednog neshvatljivog gubitka, ali i kao putokaz da samo kroz veru, kroz zajedništvo u molitvi i pokajanju, možemo naći snagu da nastavimo dalje, noseći u srcu sećanje na one koji su otišli.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara