Knjiga proroka Isaije (41,4-14) 4. Ko je uradio i učinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, prvi i poslednji, ja isti. 5. Videše ostrva i uplašiše se, krajevi zemaljski zadrhtaše, približiše se i dođoše. 6. Jedan drugom pomagaše, i bratu svom govoraše: „Budi hrabar.” 7. Drvodelja hrabraše zlatara: koji kleplje hrabraše onoga koji kuje na nakovnju, govoreći: „Dobro je za spajanje.” I pritvrđivaše klincima da se ne pomiče. 8. Ali ti, Izrailju, slugo moj; Jakove, koga izabrah, seme Avrama prijatelja mog; 9. Ti, koga uzeh s krajeva zemaljskih, i između izbranih njenih dozvah te, i rekoh ti: „Ti si moj sluga, ja te izabrah, i ne odbacih tebe; 10. ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje.” 11. Gle, postideće se i posramiće svi koji se ljute na tebe; biće kao ništa i izginuće protivnici tvoji. 12. Potražićeš suparnike svoje, ali ih nećeš naći, biće kao ništa, i koji vojuju na te, nestaće ih. 13. Jer ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: „Ne boj se, ja ću ti pomagati.” 14. „Ne boj se, crviću Jakovljev, narodiću Izrailjev, ja ću ti pomagati”, govori Gospod i izbavitelj tvoj, svetac Izrailjev.
"Jer si bio krepost ubogome, krepost siromahu u nevolji njegovoj, utočište od poplave, zaklon od žege, jer je gnev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid".
Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.
U ovim Jevanđeljima se govori o čudima Isusa Hrista, ali i o važnoj poruci koju ima za narod.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.