Sveti prorok Isaija donosi reči koje odjekuju kroz vekove, podsećajući čoveka na njegovu prolaznost i na moć Tvorca svega vidljivog i nevidljivog. U odlomku iz njegove knjige, namenjenom za utorak pete sedmice Velikog posta, prorok postavlja suštinsko pitanje: može li se iko izjednačiti sa Bogom?
Onaj koji je nebesa razapeo kao šator, koji knezove pretvara u ništa i koji svakom stvorenju daje ime, jedini je izvor istinske snage. Čovek slabi, zamara se, posustaje, ali onaj koji se uzda u Gospoda – dobiće novu snagu, podići će se na krilima poput orla i nastaviti da ide svojim putem bez umora i kolebanja.
Knjiga proroka Isaije (40,18-31)
18. S kim ćete dakle izjednačiti Boga? I kaku ćete mu priliku naći? 19. Umetnik lije lik, i zlatar ga pozlaćuje, i verižice srebrne lije. 20. A ko je siromah, te nema šta prineti, bira drvo koje ne trune, i traži vešta umetnika da načini rezan lik, koji se ne pomiče. 21. Ne znate li? Ne čujete li? Ne kazuje li vam se od iskona? Ne razumete li od temelja zemaljskih? 22. On sedi nad krugom zemaljskim, i njeni su mu stanovnici kao skakavci; on je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan.
23. On obraća knezove u ništa, sude zemaljske čini da su kao taština. 24. Kao da nisu posađeni ni posejani, i kao da im se stablo ne ukorenilo u zemlji, čim dune na njih, posahnu, i vihor kao plevu raznese ih. 25. „S kim ćete me dakle izjednačiti da bih bio kao on?” veli sveti. 26. Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moći ne izostaje nijedno?
27. Zašto govoriš, Jakove, i kažeš, Izrailju: „Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga moga?” 28. Ne znaš li? Nisi li čuo da Bog večni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruđuje? Razumu njegovu nema mere. 29. On daje snagu umornome, i nejakome umnožava krepost. 30. Deca se more i sustaju, i mladići padaju; 31. ali koji se nadaju Gospodu, dobiju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne more se.
Knjiga proroka Isaije najavljuje dolazak danâ Božijeg gneva, kada će se zemlja treseti pod njegovim gnevom, a svetlost neba neće više obasjavati zemlju. U ovom odlomku otkrivamo neizbežni trenutak kada se božja pravda sledi, a svi grešnici suočavaju sa sudbinom.
Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.
I izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima i grad će potrti lažno utočište i voda će potopiti zaklon.
"Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i s celim srcem, i tvorimo što je tebi ugodno".
