U drugoj polovini Velikog posta, prorok Isaija nas poziva na duboko razmatranje pravog značenja posta. U današnjem svetu, gde post često postaje samo čin suzdržavanja, prorok nam jasno ukazuje na to da prava snaga posta nije u spoljašnjoj disciplini, već u unutrašnjoj promeni. „Viči iz grla, ne usteži se,” poziva Isaija, a mi smo pozvani da prepoznamo istinske vrednosti – ljubav prema bližnjemu, borbu protiv nepravde, i dovođenje mira u naše srce i društvo. Kako ćemo odgovoriti na ovaj poziv?
Knjiga proroka Isaije (58,1-11)
1. Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mom bezakonja njegova i domu Jakovljevu grehe njihove, 2. Premda me svaki dan traže i radi su znati puteve moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja suda Boga svog; ištu od mene sudove pravedne, žele približiti se k Bogu. 3. „Zašto postismo”, vele, „a ti ne pogleda, mučismo duše svoje, a ti ne hte znati?” Gle, kad postite, činite svoju volju i izgonite sve što vam je ko dužan.
4. Eto postite da se prete i svađate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se čuo gore glas vaš. 5. Takav li je post koji izabrah da čovek muči dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostreti pepeo? To li ćeš zvati post i dan ugodan Gospodu? 6. A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdre šiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram?
7. Ne li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš gola, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svoga tela? 8. Tada će sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža.
9. Tada ćeš prizivati, i Gospod će te čuti: vikaćeš, i reći će: „Evo me.” Ako izbaciš između sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo; 10. i ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne. 11. Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao vrt zaliven i kao izvor kome voda ne presiše.
"Jer si bio krepost ubogome, krepost siromahu u nevolji njegovoj, utočište od poplave, zaklon od žege, jer je gnev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid".
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
"Gle, postideće se i posramiće svi koji se ljute na tebe; biće kao ništa i izginuće protivnici tvoji".
"Blaženi su oni koji slušaju reč Božiju i drže je".