U Otkrivenju Jovanovom ovu reč susrećemo četiri puta, uvek u smislu slavoslovljenja i uvek u veoma očiglednom liturgijskom okviru.
Jedini izraz iz Biblije, pored reči "amin", koji se nijedan prevodilac nije usudio da prevede jeste "aliluja" (aleluja), kao sveta reč slavljenja Boga.
U hrišćanstvu, reč aliluja (ili aleluja) potiče iz hebrejskog izraza "hallelu Yah", što znači "Hvalite Gospoda“ ili "Slavite Jahvea“.
Jahve je jedno od najstarijih imena za Boga u judeo-hrišćanskoj tradiciji. Ova reč se u Starom zavetu često pojavljuje u Psalama, naročito u pesmama hvale, a u hrišćanskom bogosluženju zauzima posebno mesto kao izraz radosti, zahvalnosti i duhovnog ushićenja. To je, zapravo, kratka pesma koja pobuđuje verne da proslavljaju Boga zbog njegovog velikog milosrđa prema ljudima.
U Otkrivenju Jovanovom ovu reč susrećemo četiri puta, uvek u smislu slavoslovljenja i uvek u veoma očiglednom liturgijskom okviru (Otkr. 19, 1.3.4.6: "I posle ovoga čuh kao glas silni naroda mnogoga na nebu gde govori: Aliluja! Spasenje i slava i čast i sila Bogu našemu… I ponovo rekoše: Aliluja!… i pokloniše se Bogu koji sedi na prestolu, govoreći: Amin! Aliluja!… I čuh kao glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogih, i kao glas gromova silnih, gde govore: Aliluja! Jer se zacari Gospod Bog Svedržitelj. Radujmo se i veselimo se i dajmo slavu Njemu…“).
Ona je najčešće završni pripev za vreme čitanja psalamskih katizmi na jutarnjoj službi, posle psalama za vreme službe časova, tokom molebana, parastosa, i uglavnom se čita ili peva po tri puta u čast Presvete Trojice, sa dodatkom "Slava Tebi, Bože!“.
Ovog dodataka nema na službama običnih dana u toku Velikog posta, i u dane subotnje, kad je pomen pokojnika, kada se peva samostalno umesto "Bog je Gospod“.
Uključena je u hrišćansko bogosluženje od davnina i ponavlja se tri puta u slavu Svete Trojice, pošto se odnosi na svaku od ličnosti Svete Trojice.
Tokom bogosluženja, "Aliluja“ se peva u posebno značajnim trenucima,primera radi, na liturgiji ili misi: na Malom vhodu ili Vhodu (procesija sa Jevanđeljem pre službe reči), u Heruvimskoj himni (hipna prikazivanja tokom prenosa darova na početku evharistijskog bogosluženja), pre čitanja Jevanđelja, posle pričešća.
Prema rečima ruskog teologa profesora Mihaila Skabalanoviča reč "aliluja" je sam Bog inspirisao pa otud nikad nije ni prevođena.
- Pored reči amin, aliluja je jedini jevrejski izraz koga se prevodilačka ruka nije usudila da dotakne, ostavljajući ga u onim zvucima u kojima ga je sam Bog inspirisao - objasnio je on.
Monasi ili "crno duhovenstvo" polažu zavet, a otac Petar objašnjava moraju li to da urade i beli monasi i monahinje. Bio je prinuđen da se krije od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. Oslobađanje od strasti je dugotrajan i težak proces koji zahteva ozbiljan trud, duhovnu disciplinu, pokajanje i pomoć Božje blagodati. Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
Foto: Eparhija mileševska
Duhovna riznica
11:42 | 14.05.2025
KO SU BELI MONASI I MONAHINJE U SRBIJI, KAKO ONI ŽIVE I SMEJU LI DA ULAZE U BRAK: Arhimandrit Petar o temi koja sve zanima, a o njoj se malo priča
Praznici i sveci
00:01 | 15.05.2025
NAJPROGONJENIJI SVETAC U ISTORIJI HRIŠĆANSTVA: Danas je Sveti Atanasije Veliki!
Duhovna riznica
14:00 | 15.05.2025
OVAKO SE POTISKUJE BOLEST IZ DUŠE: Sveti Isak Sirin dao najefikasniji lek, ali morate na dve stvari da budete spremni
Praznici i sveci
00:01 | 16.05.2025
POSLE STRAVIČNIH MUKA, ZAJEDNO SU RAZAPETI NA KRST NA KOJEM SU UMIRALI DEVET DANA: Danas su Sveti mučenici Timotej i Mavra
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
