U pravoslavnom hrišćanstvu, molitva zauzima centralno mesto u duhovnom životu vernika. To nije samo pobožni čin, već živa i lična veza sa Bogom – razgovor duše sa svojim Tvorcem. Pravoslavna tradicija uči da se kroz molitvu čovek ne samo obraća Bogu sa molbama i zahvalnošću, već se i duhovno preobražava.
Pravoslavna crkva uči da je molitva način da se srce uskladi s Božijom voljom. Ona traži trud, ustrajnost i iskrenost – ali donosi duhovnu utehu, snagu i nadu.
Za vernike, molitva nije samo verski običaj – ona je temelj duhovnog života i svakodnevna potreba duše. Kroz molitvu čovek ulazi u lični odnos sa Bogom, obraća mu se sa verom, nadom, zahvalnošću, ali i sa svim brigama, slabostima i molbama koje nosi u srcu.
Molitva je za vernika ono što je disanje za telo – neophodna za duhovni život. Bez nje, čovek se udaljava od Boga, od mira i unutrašnje ravnoteže. Pravoslavna crkva uči da molitva ne mora uvek biti duga ili izgovorena naglas – važno je da dolazi iz srca i da je iskrena. Čak i kratak uzdah: "Gospode, pomozi“ može biti snažan izraz vere i pouzdanja u Boga.
Mati Antonija je govorila da molitva najdelotvornija od ponoći do tri sata ujutru.
- Od ponoći do 3 časa, otvara se nebo. Tada je molitva najkorisnija. Posle ponoći treba da se pomolimo Spasitelju, Presvetoj Bogorodici i Anđelu Čuvaru.
Kada čovek u tišini svoga srca priziva milost Božiju za bližnje, on ne ostaje sam.
Kroz molitvu, vernik ne traži da promeni Božiju volju, već da razume sopstveni put i izgradi poverenje u Boga.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Gest hafiza Sumedina ef. Kobilice vratio je veru u ljudskost i ujedinio komšije bez obzira na veru i poreklo.