Mnogi ljudi koji puše svesni su štete koju time nanose svom telu , pokušavaju da se oslobode ove loše navike, ali tvrde da im to nikako ne uspeva.
Uprkos mnogobrojnim kampanjama protiv pušenja, sve većem broju upozorenja na paklicama cigareta i opštepoznatoj činjenici da duvan ozbiljno ugrožava zdravlje, broj pušača u svetu i dalje raste.
Mnogi ljudi koji puše svesni su štete koju time nanose svom telu – rizika od raka, bolesti srca, pluća i prerane smrti – pokušavaju da se oslobode ove loše navike, ali tvrde da im to nikako ne uspeva. Često se javljaju osećaji razdražljivosti, nervoze i teskobe čim pokušaju da prekinu.
Međutim, iza zavisnosti od duvana ne stoji samo fizička potreba – u mnogim slučajevima ona je duboko povezana sa stanjem duše, slabostima volje i duhovnim ranama.
Upravo o tome govorio je i veliki duhovnik i svetitelj pravoslavne crkve – Sveti Amvrosije Optinski.
Njegove reči mogu biti snažna uteha, ali i putokaz za one koji se bore sa ovom strašću:
Sveti Amvrosija Optinskog je tvrdio da sve "ono što nije moguće čoveku, moguće je uz pomoć Boga" i jasno naveo šta bi trebalo raditi da se ostavi ova ružna i po zdravlje opasna navika.
- Pišete da ne možete da ostavite pušenje. Ono što nije moguće čoveku, moguće je uz pomoć Božiju; potrebno je samo da čvrsto odlučite da ćete ostaviti pušenje i postanete svesni štete koju nosi za dušu i telo. Duvan raslabljuje dušu, umnožava i pojačava strasti, pomračuje razum i razara telesno zdravlje sporom smrću. Razdražljivost i teskoba su posledice bolesti duše koja potiče od pušenja - govorio je on pa onda prešao na konkretne savete:
- Savetujem vam da protiv ove strasti upotrebite duhovni lek: detaljno ispovedite sve svoje grehe od sedam godina do sada, pričestite se Svetim tajnama i čitajte svakog dana, stojeći, Jevanđelje, po glavu ili više. Kada vas bude napala teskoba, ponovo uzmite da čitate sve dok ne prođe. Ako opet naiđe, vi ponovo čitajte Jevanđelje. Ili, umesto toga, kada ste sami, činite 33 metanije, u znak sećanja na godine zemaljskog života Spasitelja i u čast Boga – Svete Trojice.
shutterstock_sebra
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Sveštenici često ukazuju da se na sahranama prave greške koje narušavaju njenu svetost.
Pravoslavna teologija porodicu posmatra kao malu crkvu, zajednicu u kojoj se, osim telesnog i emocionalnog, gradi i duhovni život.
Osim fizičke štetnosti, pušenje se u duhovnom smislu posmatra kao strast, odnosno zavisnost koja zarobljava čoveka i udaljava ga od unutrašnje slobode, duhovne trezvenosti, a samim tim i od Boga.
Od ovih grešnih navika možda su najodvratnije pijanstvo i pušenje duvana, govorio je Starac Sava pskovo-pečerski.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
