Pravoslavna crkva s velikom ozbiljnošću gleda na motive ulaska u brak.
U Pravoslavnoj crkvi, brak se smatra svetom tajnom – svetinjom koju je ustanovio sam Bog još u Edenskom vrtu kada je rekao: "Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu“ (1. Mojs. 2,18).
Brak nije samo društveni ugovor ili ljudska konvencija, već duhovno jedinstvo dvoje ljudi koje ima za cilj zajednički život u ljubavi, međusobnom poštovanju, i – najvažnije – u zajednici sa Bogom.
Svrha braka u pravoslavnom učenju nije samo biološko potomstvo, već i uzajamno usavršavanje supružnika na putu ka spasenju. Muž i žena, u Hristu, pozvani su da budu jedno telo i jedan duh, da rastu u veri, ljubavi i milosrđu. Pravi pravoslavni brak je zajednica u kojoj se ljudi međusobno pomažu da postanu bolji hrišćani, da nose breme jedno drugog i da, kako kaže Apostol Pavle, "sebi ugađaju, ali u Gospodu“.
U tom svetlu, Pravoslavna crkva s velikom ozbiljnošću gleda na motive ulaska u brak.
Udaja ili ženidba iz čisto materijalnog interesa – radi novca, statusa, ugodnog života – nije u skladu sa hrišćanskim vrednostima. Takvi temelji su prolazni, krhki, i ne mogu izdržati teškoće koje život sa sobom neminovno nosi i čak predstavlja greh.
Međutim, kako je objasnio arhimandrit Stefan Vučković, iguman manastira Velika Remeta, postoji i udaja koja je iz koristi, a koja je blagoslovena.
- Udaja iz interesa jeste greh, jer interesi brzo propadnu. Oni su često puta materijalne prirode i kad pričam o udaji iz interesa, mislim na materijalni interes. Međutim, ako se devojka udaje sa interesom da rodi dete, da bi imala muža pored sebe, da bi ispunila zakon Božji koji glasi "rađajte se i množite se", onda je takav interes blagosloven. Ali ova, koji je materijalističke prirode, to je greh.“
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Probajte supu od pečuraka sa heljdinom kašom, recept iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvene uzdahe Gospodu Isusu Hristu i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
