KOLIKO JOGA MOŽE DA BUDE OPASNA ZA FIZIČKO I DUHOVNO ZDRAVLJE: Profesor Aleksandar Dvorkin otkriva tajne o kojima ostali ćute

Časovi joge danas se nude gotovo u svakom fitnes centru. Kako je došlo do toga? Joga je u svom izvornom obliku bila svojevrsno obeležje hinduističke religijske prakse. Međutim, pre približno 150 godina okolnosti su se promenile, jer je u Indiji započelo snažno promovisanje engleske kulture. Jedan deo stanovništva takav uticaj je prihvatio, dok su ga drugi odbacili, nastojeći da dokažu da Indija poseduje sopstvenu, originalnu tradiciju, te da hinduizam nije jedna od nacionalnih religija, već strogo pridržavanje večnog, univerzalnog zakona života.

"Večni zakon" (sanatana dharma) deluje neizbežno na najbolje predstavnike svake religije, gotovo poput zakona fizike. Indijski mislioci su, koristeći jogu kao primer, hrišćanima ilustrovali slična uverenja.

Indijski intelektualci su zatim evropeizovali jogu – njene vežbe počele su da se tumače kao svojevrsni naučni eksperimenti i, vremenom, kao proverene metode za rešavanje različitih životnih problema: medicinskih, psiholoških i duhovnih. Pre otprilike jednog veka, joga se postupno pretvorila u popularnu i modernu pojavu.

Foto: Freepik

 

Joga kao put spasenja, a ne vežba za zdravlje

Mnogi danas u hatha jogi vide pre svega gimnastiku koja navodno unapređuje zdravlje. Međutim, stvarnost je bitno drugačija. U jednoj monografiji o jogi, objavljenoj u Indiji, navodi se: "Hata joga… predstavlja pravac indijske sotiriologije, odnosno sistem tehnika čiji je cilj da oni koji je upražnjavaju postignu oslobođenje i spasenje."

Ispostavlja se da se u hatha jogi neudobni položaji tela i vežbe disanja ne izvode radi oporavka organizma, već upravo radi spasenja. Zanimljivo je da se za definisanje joge koristi i hrišćanski teološki pojam - "sotiriologija".

Zaista, joga jeste askeza (sadhana). Učenja klasične joge nesumnjivo pripadaju sotiriologiji, ali posebnog, drugačijeg karaktera. Samim tim, praktikovanje joge predstavlja duhovnu delatnost, odnosno hinduistički put spasenja.

Najviše dobro u ovom sistemu definiše se kao oslobođenje od samsare, beskrajnog kruga reinkarnacija obeleženog prolaznošću i patnjom. Atman, poistovećen sa Bramanom, prolazi kroz preporode pod dejstvom zakona neizbežne odmazde, poznatog kao zakon karme. Karma obuhvata nagomilane posledice svih ljudskih misli i dela, kako dobrih, tako i zlih.

Foto: Freepik

 

Dva puta oslobođenja i kraj ličnosti

Do oslobođenja od samsare, odnosno mokše, vode dva puta. Prvi je karma marga ili karma joga, koja se sastoji u uklanjanju karme: najpre loše, kroz pridržavanje verskog zakona, a zatim i dobre, putem asketizma. Drugi put je jnana marga ili jnana joga, koja podrazumeva spoznaju (jnana – znanje) jedinstva sa Bramanom.

Pored joge spoznaje, delovanja i predanosti, tokom mnogih vekova – okvirno od VI veka pre Hristove ere – joga se razvijala kao posebna psihofizička tehnika usmerena ka oslobađanju od samsare, ali i ka sticanju sidija (savršenstava), odnosno natprirodnih moći i magijskih veština. U širem značenju, joga se odnosi na različite sisteme hinduističkih, džainističkih i budističkih psihotehnika.

Klasična hinduistička radža joga, kodifikovana u Patandžalijevim „Joga-sutrama“ (oko IV veka), obuhvata osam stepena duhovnog napredovanja.

Samadhi kao krajnji cilj i pravoslavno upozorenje

Prolazeći početne etape, jogi uz pomoć asketizma i posebnih vežbi zadobija kontrolu nad svojim fizičkim i "suptilnim" telima. Na višim nivoima on uspostavlja vlast nad psihom i dostiže stanje koncentrisane kontemplacije, odnosno meditacije. Krajnji cilj radža joge jeste potpuno zaustavljanje mentalnih procesa i dostizanje stanja koncentracije bez sadržaja samadhija u kojem, prema učenju joge, "sagorevaju" semena karme. Time se navodno onemogućava novo rođenje i omogućava konačno oslobađanje od tela u bilo kom trenutku.

Profesor Johanes Ogard (Danska), koji je decenijama proučavao jogu, između ostalog i u Indiji, nazvao je jogu umetnošću smrti, termonuklearnim oružjem hinduizma u njegovom ratu protiv života. Zaista, ako se hrišćanin priprema za smrt da bi vaskrsnuo i zauvek živeo sa Hristom, onda jogi ceo svoj život posvećuje potpunom umiranju i nestajanju (ili, još sažetije: hrišćanin umire da bi živeo, a onaj koji upražnjava jogu živi da bi umro).

Joga kao nasleđe drevnih kultova i savremeni kompromis

Joga potiče iz vedskih i autohtonih praksi koje su se očuvale u okruženju nižih kasta. Postoji više vrsta joge koje, u većoj ili manjoj meri, praktikuju gotovo sve hinduističke, neohinduističke i pseudohinduističke sekte, iako osnivači ovih potonjih često oblikuju sopstvene, uglavnom eklektične i znatno pojednostavljene verzije joge. U tim verzijama kombinuju se elementi tradicionalnih jogijskih sistema sa savremenim terapijama i psihoanalizom.

Većina savremenih učitelja joge predstavlja je kao nereligijski ili čak "svereligijski" sistem vežbi koji navodno vodi ka boljem zdravlju, samousavršavanju ili, u najboljem slučaju, ka neodređenom i apstraktnom „prosvetljenju“.

Dakle, cilj joge jeste da uništi točak samsare onoga koji je upražnjava, da prekine lanac preporoda i dovede ljudsku dušu u nebiće, čime se, prema tom učenju, prekida beskrajna patnja. Fizičke vežbe joge nezamislive su bez duhovnih praksi i usmerene su upravo ka tom cilju. Nikakva korist za telesno zdravlje, u izvornom smislu, nikada nije bila razmatrana, niti su se indijski jogiji proslavili dugovečnošću.

Foto: Freepik

 

Ekstaza kao cilj i opasnost duhovne obmane

U „Enciklopediji joge“ Georga Ferštajna jasno se navodi da se sve škole joge slažu u jednom: „Joga je samadhi (ekstaza).“ Zaista, brojne vežbe u različitim školama joge predstavljaju tehnike izazivanja ekstaze, čak i onda kada ih vode formalno nereligiozni instruktori u fitnes centrima.

Praktikanti često govore o "isceljenju", "opuštanju", "inspiraciji", "osećaju božanske moći" i "proširenju svesti". Vremenom se, međutim, razvija nezdrava zavisnost od stalnog primanja, odnosno ponovnog dostizanja ekstatičnih stanja.

Svi pravoslavni duhovni pisci upozoravali su na opasnost zanosa ekstazom, naglašavajući da u potrazi za takvim stanjima čovek lako pada u prelest, odnosno stiče lažno duhovno iskustvo. Upravo to čini skriveno jezgro hatha joge: magijski odnos sa „božanstvima“ koja su, iz pravoslavne perspektive, demoni ili zlodusi - "Jer su svi bogovi neznabožaca zlodusi" (Ps 95, 5) uz prisustvo mističnog, telesno-duhovnog bluda.

Izvorna hatha joga uopšte ne govori o „gimnastici“ niti o „detoksikaciji organizma“, pod čijim se velom ova praksa proširila na Zapadu.

Foto: Freepik

Joga i mit o bezazlenosti za zdravlje

Danas se u javnom mnjenju joga gotovo automatski povezuje sa zdravim načinom života. Teško je pronaći fitnes centar, od elitnih do onih u podrumima, u kojem, uz pilates, bodibilding ili akva-aerobik, nisu zastupljeni i časovi joge.

Zanimljivo je da se, pri proučavanju navodnih „isceljenja“, često pokazuje kako se pomoću joge „leče“ pre svega funkcionalni, psihosomatski poremećaji i neuroze. Organske bolesti, kojima se bavi medicina zasnovana na dokazima, iz nekog razloga nisu podložne "lečenju otvaranjem čakri". Iz toga se nameće medicinski zaključak da su takozvane "zdrave vežbe joge" zapravo placebo-tretman, odnosno lažni lek.

Pod znak pitanja dovodi se i sama bezazlenost ovih vežbi, što se vidi, na primer, u publikaciji "Kako joga može da uništi vaše telo", prevodu teksta objavljenog u „Njujork tajmsu“.

Ali ako joga deluje makar kao placebo, da li je onda barem bezopasna? Gotovo svi instruktori garantuju potpunu sigurnost časova. Kako je to moguće, ako je poznato da ni indijski gurui nisu pošteđeni povreda?

U stvarnosti, ekstremna istezanja, neprirodni položaji tela, izvrtanja i česta iščašenja zglobova nisu fiziološki prilagođeni ljudskom organizmu. Postoji obimna medicinska literatura o traumatskim posledicama praktikovanja joge, pa čak i posebni termini za takve povrede poput pada svoda stopala, poznatog kao "joga stopalo" (yoga foot drop).

Osim toga, ako dubljenje na glavi nije pravilno izvedeno, najčešće strada vrat. Ipak, mnogi žele da savladaju jednu od "najvažnijih" vežbi joge, jer se širšasana naziva kraljem svih asana. Na drugom mestu po učestalosti povreda nalaze se kolena, koja se lako oštećuju u čuvenom položaju lotosa. Uganuća, pokidani meniskusi, povrede ramenog zgloba i zglobova šake predstavljaju danak koji plaćaju revnosni novajlije u ovom pomodarstvu.

Naravno, ne postoji objedinjena statistika o povredama zadobijenim na časovima joge, ali se na brojnim forumima mogu pronaći stotine svedočenja ljudi koji su se povredili upravo tokom takvih treninga.

Shutterstock

 

Kada asana postane rizik za telo

– „Čovek mora biti dovoljno elastičan da bi izvodio bilo koju asanu. Potrebno je veoma dobro istezanje, a joga se često započinje u odraslom dobu“, kaže Kiril Nikolajev, ortopedski traumatolog Gradske kliničke bolnice broj 1 "Pirogov". On dalje objašnjava: "Ti ljudi često imaju oštećenja mišića i tetiva. Svaki mišić koji se forsirano isteže može biti povređen. Problem je u tome što se mišići mogu kontrahovati ili opuštati samo do određenih granica. Nakon toga dolazi do kidanja…"

Prema rečima ovog lekara, jedna od najčešćih povreda jeste parcijalno ili potpuno kidanje tetive dugog mišića bicepsa femorisa. Ukoliko je defekt veći, oštećeno mesto se kasnije zamenjuje ožiljnim tkivom, koje nema elastičnost. Kada takav mišić treba brzo ili snažno da se kontrahuje, javlja se bol. Uz to, išijatični nerv prolazi paralelno sa ovim mišićem, pa pucanje često biva praćeno hematomima i ožiljcima koji ga pritisnu i izazovu snažan bol koji se širi do kičme.

Adho mukha svanasana, što u prevodu sa sanskrita znači „pas koji gleda nadole“, jedan je od osnovnih položaja hatha joge. Vizuelno podseća na životinju koja se isteže sa glavom okrenutom nadole. Iako deluje jednostavno, neće svaki instruktor upozoriti da osobe sa određenim zdravstvenim problemima poput povišenog krvnog pritiska, sinusitisa ili čak obične prehlade, ne bi trebalo da zauzimaju ovaj položaj. Umesto poboljšanja zdravlja, posledica može biti završetak u bolničkom krevetu.

Obrnute poze i ozbiljne kontraindikacije

„Za sve obrnute asane postoje kontraindikacije: hipertenzija, menstruacija, nekompenzovane povrede vratnog dela kičme, ablacija mrežnjače, glaukom, makar jedan mikro-udar u anamnezi…“, upozoravaju stručnjaci. Ukoliko učitelj na to ne ukaže, on preuzima odgovornost za zdravlje polaznika.

Ista sarvangasana — kraljica asana, u svakodnevnom govoru poznata kao "breza" predstavlja snažan pritisak na vrat, zbog čega osobe sa hipertireozom ne bi trebalo da je izvode.

Kao specijalista za zglobove, dr Nikolajev se često susreće sa povredama nastalim zbog položaja koji nisu fiziološki ispravni sa stanovišta anatomije. Prilikom dubljenja na glavi, strukture tela ne zauzimaju prirodan položaj, pa se lako povređuju kolena, ramena ili vratni deo kičme.

Pressmaster/Shutterstock

 

Od telesnih povreda do duhovne zablude

Zagovornici joge često ne shvataju da su njihove povrede upravo posledica omiljenih vežbi. Primera radi, Ahilova tetiva ne puca „iznenada“, već tek nakon što je prethodno iscrpljena ili izložena nizu mikrotrauma. Može se uporediti sa konopcem koji se postepeno stanjuje, dok i najmanji udar ne dovede do potpunog pucanja.

Pomenuti lekar ističe da često mora da leči i povrede ramenih zglobova, koje nastaju usled padova ili nepravilnog položaja ruku tokom određenih joga poza. U takvim slučajevima bol se, po pravilu, postepeno pojačava.

U tom kontekstu, on svedoči: "Juče mi je na pregledu bila pacijentkinja od 45 godina, kozmetičarka, koja se aktivno bavi jogom. Povredila je rameni zglob. Trpela je bol do poslednjeg trenutka, a zatim krenula od lekara do lekara. Pokušala je da zauzme položaj lotosa, koji mnogi smatraju vizit-kartom joge, i pri tome je nasilno sklapala kolena."

Greške u izvođenju asana za ravnotežu na rukama često dovode i do pojave higroma, izbočina na zglobovima. Osobama takozvane "gutaperča" konstitucije, kod kojih se laktovi i kolena savijaju unazad, zglobove treba jačati, a ne dodatno istezati.

Joga predstavlja duhovni sistem koji se sprovodi kroz psihofizičku praksu nastalu u hinduizmu i nezamisliva je izvan tog konteksta. Fizičke vežbe, čak i kada bi bile lišene duhovnog sadržaja, što u stvarnosti nije moguće nikada nisu bile namenjene unapređenju zdravlja i ne mogu doprineti njegovom poboljšanju. Podudaranja pojedinih asana sa elementima gimnastike su slučajna i ne mogu rešiti nijedan medicinski problem.

Na kraju, treba imati u vidu da brojne totalitarne sekte vrbuju ljude upravo pod maskom joge. Neupućen čovek, koji je prethodno uveren u navodnu bezazlenost i korisnost joga vežbi, vrlo lako se tim putem može naći u izuzetno opasnoj sekti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara