Otac Marko je naglasio da je vrlo važno da se prema badnjaku odnosimo sa poštovanjem.
Badnjak je jedan od najprepoznatljivijih simbola Božića u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. U narodnom i crkvenom predanju, badnjak je mnogo više od običnog drveta. On predstavlja telo Hristovo, a njegovo nalaganje na Badnje veče simbolizuje svetlost Hristovog rođenja, ali i toplinu i skromnost Vitlejemske pećine u kojoj su utočište pronašli Presveta Bogorodica, pravedni Josif i novorođeni Isus Hrist.
Iako ga gotovo svaka kuća ima na Badnje veče, mnogi vernici, posebno oni koji žive u gradskim sredinama i nemaju gde da ga založe, pitaju se šta s njim uraditi posle praznika.
Tu dilemu rešio je sveštenik Marko Jeftić koji kaže da bi badnjak trebalo založiti na Badnje veče.
- Taj plamen simboliše i svetlost istinskog Boga. Badnjak je i naše nalaganje u toj Vitlaemskoj pećini, gde su se skrili Josif, Marija i Isus Hrist, gde su kasnije počeli da dolaze pastiri, mudraci i razni drugi da vide čudo koje se desilo.
On je naglasio da je vrlo važno da se prema badnjaku odnosimo sa poštovanjem.
- Nisu strane slike badnjaka načičkanog na drveće u parku, što je, naravno, prilagođeno životu u velikim gradovima i malim stanovima. To zna da bude ružno, jer badnjak spadne sa grane pa se prlja, i po njemu se gazi... Pogotovo je ružno kad vidimo da se kači na automobile, gde se prljaju i blato ih zapljuskuje.
Ističe, ipak, da ga ne treba čuvati ni kao amajliju.
- Najbolje bi bilo spaliti badnjak, ukoliko za to postoji mogućnost, a ako ne postoji onda ga odneti na neko mesto na kom će to prirodno istruliti. To mesto ne sme biti tek tako odabrano, kao da smo rešili nekakav usputni problem okačivši ga na prvo slobodno drvo - zaključuje otac Marko.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama. Teolog i sveštenik objašnjavaju zašto je ovaj ton odabran kao ton koji najčešće nose sveštenici i monasi. Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
AI/Gemini
Duhovna riznica
23:25 | 07.01.2025
ZNATE LI KAKO SU BOŽIĆ SLAVILI NAŠI PRECI? Porodica Vasović i danas neguje božićne običaje stare nekoliko vekova
Duhovna riznica
10:18 | 27.04.2025
SVI MISLE DA CRNA BOJA OZNAČAVA ŽALOST, ALI TO NIJE TAKO: Ovo je razlog zašto je odežda sveštenika tamna
Praznici i sveci
12:49 | 28.06.2025
DA LI JE VIDOVDAN ZAISTA PAGANSKI PRAZNIK? Dimitrije Marković rešio misteriju najvažnijeg srpskog datuma
Duhovna riznica
17:28 | 26.12.2025
DA LI PRAVOSLAVCI TREBA DA KITE JELKU I ČINE LI GREH AKO TO RADE: Otac Predrag objasnio ono što većinu vernika muči
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Vernici su od danas započeli uzdržanje od mrsne hrane, ali i od loših misli i dela, trudeći se da kroz post ojačaju svoju veru i očiste srce.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Običaj je da se za Badnje veče u kuću donese suva grana hrasta/badnjak, ali niko nije suguran šta sa njim raditi nakon te večeri.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Vernici su od danas započeli uzdržanje od mrsne hrane, ali i od loših misli i dela, trudeći se da kroz post ojačaju svoju veru i očiste srce.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
