Snaga majki dece sa posebnim potrebama nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice.
Biti majka deteta sa posebnim potrebama znači nositi teret koji većina ljudi nikada neće razumeti. To je život bez pauze, bez sigurnosti i bez prava na slabost. Dok drugi planiraju dane, ove žene planiraju preživljavanje – pregled po pregled, terapiju po terapiju, borbu po borbu.
One se suočavaju sa sistemom koji često okreće glavu, sa pogledima koji bole i sa tišinom u kojoj same moraju biti oslonac svom detetu. Umor je stalan, strah je svakodnevan, a pitanje "šta će biti sutra" nikada ne prestaje. Ipak, one ne odustaju.
Njihova snaga nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice.
O kakvim se ženama radi i kako ih Bog bira da baš one budu majke deteta sa posebnim potrebama objasnila je svojevremeno u jednoj od svojih priča američka novinarka Erma Bombek.
Njena priča počinje pitanjem: "Jeste li se ikada zapitali kako se bira majka dece sa posebnim potrebama?"
A onda prenosi razgovor između Boga i anđela.
- Ovoj ćemo dati dete sa posebnim potrebama!" - kaže Bog.
Anđeo je znatiželjan: - Zašto baš ovoj, ona je tako radosna?
- Baš zato - odgovara Bog smešeći se. - Kako bih mogao poveriti dete sa posebnim potrebama ženi koja se ne zna radovati? Bilo bi to suviše okrutno.
- Da li je strpljiva - pita anđeo.
- Ne želim da bude previše strpljiva, mogla bi se utopiti u moru sažaljenja i patnje. Kad nadvladaju zaprepašćenje i negodovanje, navići će se.
- Ali, Gospode, mislim da ta žena i ne veruje u tebe.
Bog se smeje:
- Nije važno, srediću to. Ta žena savršeno odgovara. Obdarena je pravom merom egoizma!
Anđeo je iznenađen:
- Egoizma? Zar je to potrebno?
Bog potvrđuje:
- Ako se koji put ne bude znala odvojiti od deteta, neće izdržati. Da, to je žena koju ću blagosloviti nesavršenim sinom. Ona to sada ne zna, ali toj će ženi drugi zavideti. Njena reč, nikada neće biti totalno čvrsta, nikada ništa neće smatrati običnom pojavom. Kad dete prvi put izgovori reč "mama", ona će biti svedok čuda i to će je osvestiti. Kada svom slepom detetu bude opisivala stablo ili zalazak sunca, videće što retko ko zna videti moja stvaranja. Dozvoliću joj da jasno vidi stvari koje ja vidim. Neznanje, okrutnost, predrasude, i učiniću da se digne iznad njih. Nikada neće biti sama. Biću uz nju svakoga dana njenog života, jer ona će nepogrešivo obavljati moj posao, kao da je neprestano uz mene.
- A zaštitnik? - upita anđeo s podignutim krilom.
- Biće joj dovoljno ogledalo.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi. Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije. Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja. U Jevanđelju, Hristos ne obećava lak život, ali obećava da neće ostaviti one koji idu putem krsta.
shutterstock.com
Duhovna riznica
10:12 | 14.03.2025
"ŽENE SU IZGUBILE DVA NAJMOĆNIJA ORUŽJA I OTUD SVI PROBLEMI": Monah Arsenije o porastu nasilja, gojaznosti i uzroku sve većeg obolevanja od mentalnih bolesti
Duhovna riznica
16:21 | 07.11.2025
ŠTA I KAD POSLEDNJI TRAČAK NADE UMRE U ČOVEKU: Otac Haralampije kaže da je jedino rešenje u ovome
Duhovna riznica
13:13 | 30.12.2025
OVE ŽENE KAD SE UPOKOJE, IDU DIREKTNO U RAJ! Toliko su zadužile Boga i svet, da po njihovu dušu direktno dolazi Bogorodica
Duhovna riznica
14:00 | 29.01.2026
OVI LJUDI SU NALIK GOSPODU I UŽIVAJU NJEGOVU POSEBNU NAKLONOST: Arhimandrit Kiril kaže da to nije slučajno
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
