Snaga majki dece sa posebnim potrebama nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice.
Biti majka deteta sa posebnim potrebama znači nositi teret koji većina ljudi nikada neće razumeti. To je život bez pauze, bez sigurnosti i bez prava na slabost. Dok drugi planiraju dane, ove žene planiraju preživljavanje – pregled po pregled, terapiju po terapiju, borbu po borbu.
One se suočavaju sa sistemom koji često okreće glavu, sa pogledima koji bole i sa tišinom u kojoj same moraju biti oslonac svom detetu. Umor je stalan, strah je svakodnevan, a pitanje "šta će biti sutra" nikada ne prestaje. Ipak, one ne odustaju.
Njihova snaga nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice.
O kakvim se ženama radi i kako ih Bog bira da baš one budu majke deteta sa posebnim potrebama objasnila je svojevremeno u jednoj od svojih priča američka novinarka Erma Bombek.
Njena priča počinje pitanjem: "Jeste li se ikada zapitali kako se bira majka dece sa posebnim potrebama?"
A onda prenosi razgovor između Boga i anđela.
- Ovoj ćemo dati dete sa posebnim potrebama!" - kaže Bog.
Anđeo je znatiželjan: - Zašto baš ovoj, ona je tako radosna?
- Baš zato - odgovara Bog smešeći se. - Kako bih mogao poveriti dete sa posebnim potrebama ženi koja se ne zna radovati? Bilo bi to suviše okrutno.
- Da li je strpljiva - pita anđeo.
- Ne želim da bude previše strpljiva, mogla bi se utopiti u moru sažaljenja i patnje. Kad nadvladaju zaprepašćenje i negodovanje, navići će se.
- Ali, Gospode, mislim da ta žena i ne veruje u tebe.
Bog se smeje:
- Nije važno, srediću to. Ta žena savršeno odgovara. Obdarena je pravom merom egoizma!
Anđeo je iznenađen:
- Egoizma? Zar je to potrebno?
Bog potvrđuje:
- Ako se koji put ne bude znala odvojiti od deteta, neće izdržati. Da, to je žena koju ću blagosloviti nesavršenim sinom. Ona to sada ne zna, ali toj će ženi drugi zavideti. Njena reč, nikada neće biti totalno čvrsta, nikada ništa neće smatrati običnom pojavom. Kad dete prvi put izgovori reč "mama", ona će biti svedok čuda i to će je osvestiti. Kada svom slepom detetu bude opisivala stablo ili zalazak sunca, videće što retko ko zna videti moja stvaranja. Dozvoliću joj da jasno vidi stvari koje ja vidim. Neznanje, okrutnost, predrasude, i učiniću da se digne iznad njih. Nikada neće biti sama. Biću uz nju svakoga dana njenog života, jer ona će nepogrešivo obavljati moj posao, kao da je neprestano uz mene.
- A zaštitnik? - upita anđeo s podignutim krilom.
- Biće joj dovoljno ogledalo.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi. Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije. Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja. U Jevanđelju, Hristos ne obećava lak život, ali obećava da neće ostaviti one koji idu putem krsta. Budi deo Religija.rs zajednice.
shutterstock.com
"ŽENE SU IZGUBILE DVA NAJMOĆNIJA ORUŽJA I OTUD SVI PROBLEMI": Monah Arsenije o porastu nasilja, gojaznosti i uzroku sve većeg obolevanja od mentalnih bolesti
ŠTA I KAD POSLEDNJI TRAČAK NADE UMRE U ČOVEKU: Otac Haralampije kaže da je jedino rešenje u ovome
OVE ŽENE KAD SE UPOKOJE, IDU DIREKTNO U RAJ! Toliko su zadužile Boga i svet, da po njihovu dušu direktno dolazi Bogorodica
OVI LJUDI SU NALIK GOSPODU I UŽIVAJU NJEGOVU POSEBNU NAKLONOST: Arhimandrit Kiril kaže da to nije slučajno
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Posebno mesto u duhovnom životu ima zahvalnost Gospodu, čak i u trenucima kada nam se čini da za nju nema razloga.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Novi zavet doneo je suštinsku promenu u odnosu između Boga i čoveka.
Brige zbog novca i materijalne sigurnosti mogu postati veliki teret, naročito kada čovek ne zna odakle da počne i kako da izađe iz teške situacije.
Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News