KATASTROFA SA MEDICINSKE TAČKE GLEDIŠTA: Čuveni lekar objasnio kako je izledala Hristova smrt -NIKAD NE IZGOVARAJTE DA STE SE "NAMUČILI KAO ISUS"

U toku je Svetla sedmica odnosno posebna nedelja u pravoslavlju koja počinje odmah posle praznika Vaskrs i tokom koje proslavljamo pobedu života nad smrću, odnosno Vaskrsenje Isusa Hristosa, koji je posle mučenike smrti na krstu vaskrsunuo i time nam podario večni život. 

Mada u jevanđeljima možemo naći tačan opis Hristovog stradanja na Golgoti, malo ljudi je i dan svesno koliku je on žrtvu podneo za sve nas, pa vrlo olako kažemo i za najmanju nelagodnost koji neko trpi da se  "namučio kao Isus”.

Međutim, da je reč o strvičnim mukama još davne 1965. godine potvrdio je traumatolog i tadašnji profesor na Medicinskom fakultetu u Tenesiju doktor Truman Dejvis, koji je napravio vrlo ozbiljnu akademsku studiju o stradanju Isusa Hrista na krstu.

Doktor Dejvis se poslužio podacima iz istorijskih knjiga, ali pre svega studijom njegovog prethodnika,  grancuskog doktora Pjera Barbea, koji je nekoliko decenija ranije pisao na sličnu temu. 

Shutterstock AI

 

Koristeći modernu anatomiju, fiziologiju kao i savremenu hirurgiju i traumatologiju, doktor Dejvis je pokušao da opiše šta se dešava sa čovečijim telom u toku pogubljenja na krstu i izneo sledeće: 

-  To je najbolnija smrt koju je čovek ikada izumeo, a bila je prevashodno namenjena za najveće prestupnike. 

- Isus je bio u momentu smrti u potpunosti nag što stvara osećaj velikog poniženja ("Dijele haljine moje među sobom i za dolamu moju bacaju ždrijeb“ (Psalam 22, 18).

- Raspeće je Isusu garantovalo užasnu, sporu i mučnu smrt. Isusova kolena su bila savijena pod uglom od 45 stepeni. Bio je prinuđen da nosi sopstvenu težinu mišićima kukova što je anatomski nepravilan položaj koji može da se održi ne više od nekoliko minuta, bez grčeva u mišićima bedara i kolena.

- Isusova težina je pritiskala njegove noge klinovima koji su bili probijeni kroz njih. S obzirom na to da su se mišići nogu brzo umarali, težina njegovog tela je bila prenesena na njegove zglobove, ruke i ramena. Nekoliko minuta nakon što su ga stavili na Krst, Isusova ramena su bila iščašena. Nakon nekoliko minuta, Spasiteljevi laktovi i zglobovi su, takođe, bili iščašeni. Kao rezultat tih iščašenja, njegove ruke su morale biti duže 23 cm nego obično ("Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje"). 

Credit: Sergiy Artsaba / Panthermedia / Profimedia

 

- Nakon što su mu iščašeni zglobovi, laktovi i ramena, težina njegovog tela je izazvala pritisak na mišiće grudnog koša. Zbog toga je grudni koš morao da se isturi napred i spolja, u najneprirodnije stanje. Njegov grudni koš se neprestano nalazio u stanju maksimalnog udaha. Da bi izdahnuo, Isus je morao da se osloni na noge koje su bile probijene klinovima i da podigne sopstveno telo, dozvolivši grudnom košu da se pomeri napred i nazad da bi propustio vazduh iz pluća. Njegova pluća su se nalazila u stanju mirovanja sa neprestanim maksimalnim udahom.

- Raspeće je katastrofa sa medicinske tačke gledišta. Problem je bio u tome što se Isus nije mogao slobodno osloniti na noge zato što su mišići nogu koje su bile savijene pod uglom od 45 stepeni, bili natekli i mnogo su boleli, nalazeći se neprestano u grčevima i u anatomski nepravilnom položaju.

- Za razliku od svih holivudskih filmova o Raspeću, žrtva je bila veoma aktivna. Raspeta žrtva je fiziološki bila prinuđena da se pomera gore i dole po krstu, na rastojanju od 30 cm da bi disala. Proces disanja je izazivao strašnu bol pomešanu sa užasnim osećanjem sve jačeg gušenja. S obzirom da je raspeće trajalo šest sati, Isus je sve manje i manje mogao da prebacuje svoju težinu na noge, zato što su mu kukovi i drugi mišići nogu sve više i više slabili. Uvećavalo se i iščašenje njegovih zglobova, lakata i ramena, tako da mu je dalje podizanje grudnog koša činilo disanje sve težim i težim.

- Nekoliko minuta nakon raspeća, Isus je počeo da strada od silnog nedostatka vazduha. Njegovi pokreti gore i dole na krstu da bi disao zadavali su mu strašnu bol u zglobovima, stopalima i iščašenim laktovima i ramenima. Pokreti su mu bili sve slabiji, ali strah od smrti od gušenja, teerala ga je da nastavi da se bori za udah. 

- U mišićima Isusovih nogu se javio strašan grč usled ed pritiska pri pokušajima da podigne sopstveno telo da bi udahnuo. Bol od dva zdrobljena nerva u zglobovima je bukvalno prštala pri svakom pokretu.

-  Isus je sav bio pokriven krvlju i znojem. Krv je bila rezultat bičevanja koje ga skoro nije ubilo, a znoj rezultat pokušaja da udahne. Osim toga, bio je skroz nag, a jevrejske vođe, masa i razbojnici sa obe strane krsta su mu se rugali i smijali. Osim toga, to je sve posmatrala Isusova sopstvena majka. Zamislite njegovo emocionalno poniženje.

Credit: ICP, incamerastock / Alamy / Profimedia

 

- Usled toga što nije mogao da vrši adekvatnu ventilaciju pluća, bio je u stanju hipoventilacije. Nivo kiseonika u njegovoj krvi je počeo da pada i razvila se hipoksija. Osim toga, zbog ograničenih disajnih pokreta nivo ugljen-dioksida u krvi je počeo da se povećava i to stanje se naziva hiperkapnija. Zbog rasta nivoa ugljen-dioksida srce mu je nenormalno lupalo da bi povećao nivo kiseonika i udaljio ugljen-dioksid. Disajni centar u Isusovom mozgu je slao hitne signale plućima da brže dišu. Počeo je teško da diše i isprekidano da krklja.

- Fiziološki refleksi su zahtevali da dublje diše i on se nevoljno kretao po krstu još brže, bez obzira na strašnu bol. Bolni pokreti su spontano počinjali nekoliko puta u minuti, na ushićenje mase koja mu se rugala zajedno sa rimskim vojnicima i sinedrionom. Međutim, zbog njegove prikovanosti za krst i sve većeg umora, nije više mogao obezbeđivati kiseonik neophodan telu.

- Hipoksija (nedostatak kiseonika) i hiperkapnija (višak ugljen-dioksida) su uzrokovali srce da udara sve jače i jače, zato mu se pojavila i tahikardija. Isusovo srce je tuklo sve jače i jače, a brzina njegovog pulsa je verovatno iznosila oko 220 otkucaja po minuti. On nije ništa pio tokom 15 sati, počevši od 18.00 časova prethodne večeri. Podsetićemo da je preživeo bičevanje koje ga umalo nije ubilo.

- Iz njega je lila krv kako zbog bičevanja tako i zbog trnovog venca, klinova u zglobovima i nogama, i zbog mnogobrojnih otvorenih rana koje je dobio prilikom batinanja i padova. Bio je dehidriran, a usled svega ovoga krvni pritisak je pao do minimuma. Njegov krvni pritisak je bio, vjerovatno, oko 80/50. Imao je povrede prvog stepena, sa hipovolejmijom (nizak nivo krvi), tahikardijom (previše brz puls), tahipnejom (previše ubrzano disanje) i hiperhidrozom (prevelikim znojenjem).

- Isusovo srce je oko popodneva, verovatno, počelo da "preskače". Pluća su verovatno počela da se ispunjavaju plućnim otokom. To je toliko pogoršalo njegovo disanje koje je već bilo komplikovano. Isus prolazi kroz srčano i disajno zatajenje.

printscreen mediasfera

 

- Rekao je: "Žedan sam", zato što mu je telo vapilo za tečnošću. Nije mogao da diše kako treba i polako se zadahnjivao. U ovom stadijumu mu se verovatno obrazovalo i narušavanje krvotoka (haemopericardium). Krvna plazma i krv su se sakupili u prostoru oko srca koje se naziva perikard. (Srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni")

- Ova tečnost oko njegovog srca je izazvala srčani tampon, što je smetalo srcu da ispravno kuca. Zbog narastajućih fizičkih potreba srca i razvoja haemopericardium, Isus je verovatno u konačnici zadobio eksploziju srca. Njegovo srce je bukvalno puklo. Najverovatnije je ovo bio razlog njegove smrti.

- Da bi usporili proces smrti, vojnici su na krstu napravili malu drvenu prečagu, koja bi Isusu dozvolila da "privilegovano" nosi svoju težinu na krstu. Rezultat toga je bio da su na krstu mogli da umiru i do devet dana. 

- U tri sata popodne Isus je rekao: "Svrši se." U tom momentu je ispustio svoj Duh i umro.

- Isus je umirao tokom šest sati, nakon najstrašnijih i najužasnijih muka koje su ikada izmišljene. Umro je da bi svi ljudi mogli da naslede večni život.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara