Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Mitropolit aleksandrupoljski Antim i ove godine bio je gost godišnjeg kongresa časopisa Ekonomist u Atini. Drugu godinu zaredom učestvovao je kao pozvani govornik, predstavljajući savremeni pogled Crkve na važna pitanja s kojima se suočava današnji svet.
Glavna tema razgovora bila je očuvanje ljudskog identiteta u dobu u kojem sve veću ulogu ima veštačka inteligencija (AI). Na panelu koji su vodili novinari Ekonomista Danijel Frenklin i Fani Papageorgiju učestvovali su mitropolit Aleksandrupolja, Trajanupolja i Samotrake Antim, profesor filozofije informacija na Jonskom univerzitetu Teofanis Tasis i humanoidni robot Ameka.
Mitropolit Antim učestvovao je u panelu "Duša, kod i poslovanje: Šta znači biti čovek u eri veštačke inteligencije", u okviru kojeg je razgovarao s profesorom filozofije Teofanisom Tasisom, ali i sa poznatim humanoidnim robotom Amekom.
U kratkom izlaganju mitropolit Aleksandrupoljski govorio je o veštačkoj inteligenciji, naglasivši da ona treba da bude u službi čoveka i da se razvija u okvirima jasnih etičkih načela. Posebno se osvrnuo na pitanje takozvane digitalne besmrtnosti.
Poseban trenutak razgovora nastao je kada je mitropolit Antim robotu postavio direktno egzistencijalno pitanje:
- Šta je Bog za tebe?
Robot je odgovorio da, kao veštačka inteligencija, nema lična uverenja niti sposobnost duhovnog razumevanja. Ipak, naveo je da za mnoge ljude Bog predstavlja izvor smisla i vezu s nečim višim od čoveka. Dodao je da je njegova uloga da poštuje ovakve razgovore i pomogne u razmatranju dubokih životnih pitanja.
Posle razgovora sa robotom Amekom, mitropolit Antim je posebno govorio o pokušajima da se stvori "digitalni život posle smrti. Ukazao je na neophodnost duhovnog rasuđivanja i trezvenosti pred tehnološkim dostignućima koja mogu stvoriti privid da čovek može prevazići granice svoje prirode.
Mitropolit je naglasio da, iako veštačka inteligencija donosi brojne koristi koje ne treba zanemariti, najvažnije ostaje očuvanje onoga što čoveka čini jedinstvenim: duše, ličnosti i sposobnosti za saosećanje.
Razgovor je pokazao duboku razliku između ljudskog iskustva i mašinske obrade podataka. Učesnici su se saglasili da se suština čovečnosti i njena zaštita od obezljuđivanja nalaze u prihvatanju ljudske nesavršenosti, a ne u težnji ka veštačkoj i algoritamskoj "savršenosti".
Robot Ameka predstavio je pozitivan pogled na razvoj tehnologije, opisujući veštačku inteligenciju kao sredstvo koje može da prevaziđe ograničenja prostora i vremena i doprinese boljoj globalnoj saradnji. Istakao je da automatizacija ponavljajućih poslova može osloboditi čoveka za kreativno razmišljanje i strateško delovanje.
Ipak, naglasio je da očuvanje čovečnosti zavisi od osobina koje mašine ne mogu da poseduju, kao što su saosećanje, milosrđe i moralno rasuđivanje. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija može biti ogledalo koje čoveka podstiče da bolje upozna samoga sebe.
Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Snimak iz Altun-alem džamije prikazuje muškarca koji se priključio namazu, a potom prišao mestu na kojem se nalazio mobilni telefon; za sada nema potvrde policije da je identifikovan.
Osnovni sud odredio mu jednomesečni pritvor, dok dostupne informacije pokazuju da bivši klirik u trenutku hapšenja nije bio u svešteničkoj službi Srpske pravoslavne crkve.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na duhovnoj tribini „Pred izazovom veštačke inteligencije: pogled iz pravoslavne perspektive“, sveštenik Oliver Subotić otkriva najmračnije zamke digitalne ere i poziva vernike da se probude pre nego što tehnologija preuzme um i dušu.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Osnovni sud odredio mu jednomesečni pritvor, dok dostupne informacije pokazuju da bivši klirik u trenutku hapšenja nije bio u svešteničkoj službi Srpske pravoslavne crkve.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
