U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
U vremenu kada veštačka inteligencija ulazi u učionice, bolnice i državne institucije, izgleda da polako stiže i iza manastirskih zidina. Na Kipru danas posetioci jedne od najznačajnijih pravoslavnih svetinja mogu da razgovaraju sa digitalnim prikazom svetitelja koji odgovara na pitanja i vodi ih kroz mesto na kome je pre gotovo devet vekova živeo, pisao i molio se. Ovaj tehnološki iskorak nesumnjivo privlači pažnju, ali istovremeno otvara pitanje gde je granica između očuvanja kulturnog nasleđa i pretvaranja svetinje u digitalnu atrakciju.
Reč je o Manastiru Svetog Neofita kod Pafosa, osnovanom u 12. veku, poznatom po isposnici Englistra, pećini koju je sopstvenim rukama uredio Sveti Neofit Zatvornik. U okviru evropskog projekta "EUreka 3D XR" istraživači su, koristeći digitalizovane freske i savremene tehnologije veštačke inteligencije, napravili avatar koji predstavlja svetitelja. On posetiocima priča o svom životu, rukopisima i mestu na kome se podvizavao i gde je na kraju sahranjen. Projekat je deo šire evropske inicijative čiji je cilj da se uz pomoć 3D digitalizacije kulturno nasleđe približi istraživačima, studentima i široj javnosti.
Istoričarka umetnosti Marija Pafiti objašnjava da je avatar nastao na osnovu istorijskog portreta Svetog Neofitosa i da posetioce vodi kroz prostor koji je svetitelj sam oblikovao. Kako ističe, namera nije bila da se stvori izmišljeni lik, već da se istorijska ličnost predstavi na savremen način.
Ipak, put do realizacije projekta nije bio lak. Direktor UNESCO odeljenja za kulturno nasleđe Marinos Joanidis kaže da je najveći izazov bio da se zadobije poverenje manastirskog bratstva. Monasi su u početku bili veoma oprezni jer nisu želeli da tehnologija naruši autentičnost svetinje niti da veštačka inteligencija prikaže nešto što nema uporište u istorijskim činjenicama. Tek posle brojnih razgovora pristali su da podrže projekat. Njihova početna rezervisanost pokazuje da dileme nisu proistekle iz odbacivanja tehnološkog napretka, već iz želje da se sačuva dostojanstvo svetinje.
Na prvi pogled, ovakva primena veštačke inteligencije deluje korisno. Digitalni vodič može pomoći turistima, učenicima i istraživačima da bolje upoznaju istoriju manastira. Zahvaljujući ovakvim projektima mnogi će prvi put čuti za Svetog Neofitosa i možda poželeti da posete njegovu isposnicu.
Međutim, upravo tu počinju ozbiljna pitanja. Pravoslavni manastiri nikada nisu zamišljeni kao muzeji niti kao multimedijalni centri. Oni su pre svega mesta molitve, bogosluženja i duhovnog podviga. Tišina i lični susret sa svetinjom deo su iskustva koje nijedna tehnologija ne može da zameni. Kada ekran koji "govori" postane glavna atrakcija, lako se može dogoditi da posetioci više pažnje posvete njemu nego samoj svetinji.
Postavlja se i pitanje kakvu predstavu o svetitelju zapravo stvara veštačka inteligencija. Ma koliko pažljivo bio napravljen, avatar ne može da prenese duhovno iskustvo niti može da govori autoritetom svetitelja. Njegovi odgovori uvek će biti rezultat unapred pripremljenih podataka i algoritama. Zato postoji opasnost da neki posetioci steknu utisak da zaista razgovaraju sa Svetim Neofitom, iako je reč samo o digitalnoj rekonstrukciji.
Još važnije pitanje odnosi se na budućnost. Ako danas digitalni avatar predstavlja jednog svetitelja, šta će sprečiti da sutra slični sistemi budu postavljeni u desetinama manastira? Hoće li ljudi dolaziti u svetinje zbog molitve i susreta sa njihovim duhovnim nasleđem ili zbog novih tehnoloških sadržaja? Granica između obrazovanja i zabave mogla bi lako da postane nejasna.
Naravno, tehnologija sama po sebi nije neprijatelj. Digitalizacija rukopisa, trodimenzionalno snimanje fresaka i virtuelne rekonstrukcije već su mnogo doprinele očuvanju kulturnog nasleđa. Kada su spomenici ugroženi, upravo ovakve tehnologije omogućavaju da se dragoceni podaci sačuvaju za buduće generacije. Problem nastaje tek kada tehnologija počne da preuzima ulogu koja joj ne pripada i postane posrednik u susretu čoveka sa svetinjom.
Možda će digitalni prikaz Svetog Neofita podstaći mnoge da prvi put posete ovaj drevni manastir. Ali kada se ekran ugasi, ostaje ono zbog čega manastiri opstaju već vekovima: molitva, tišina i živo predanje. Upravo zato veštačka inteligencija može biti koristan alat za predstavljanje kulturnog nasleđa, ali teško može postati novo lice pravoslavnih svetinja. Ono što manastir čini svetinjom ne može se pretvoriti u algoritam niti prikazati na ekranu.
Povodom prve godišnjice portala “Kinonija” biće održana rasprava u parohijskom domu Hrama Svetog Save o misiji pravoslavlja u elektronskoj javnoj sferi, uz specijalni video prilog i uručenje zahvalnica saradnicima.
Na mrežama kruže snimci "svetitelja" i "monaštva" koji pozivaju vernike da napišu Amin ili kliknu za „blagoslov“, a starešina hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorava da je to duhovna manipulacija koja koristi tehnologiju i emocije da bi vam izvukla novac.
Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Jerej Jevgenij Murzin otkriva da broj koji je postao hit na društvenim mrežama vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Karamelizovani šećer, krupno seckani orasi, žumanca i oblande čine poslasticu koja se brzo priprema, a posebno prija uz prazničnu mrsnu trpezu.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Šta za Crkvu i crkveno poimanje čoveka i ljudskog društva znači napredak na polju kibernetike i veštačke inteligencije?
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
