U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
U vremenu kada veštačka inteligencija ulazi u učionice, bolnice i državne institucije, izgleda da polako stiže i iza manastirskih zidina. Na Kipru danas posetioci jedne od najznačajnijih pravoslavnih svetinja mogu da razgovaraju sa digitalnim prikazom svetitelja koji odgovara na pitanja i vodi ih kroz mesto na kome je pre gotovo devet vekova živeo, pisao i molio se. Ovaj tehnološki iskorak nesumnjivo privlači pažnju, ali istovremeno otvara pitanje gde je granica između očuvanja kulturnog nasleđa i pretvaranja svetinje u digitalnu atrakciju.
Reč je o Manastiru Svetog Neofita kod Pafosa, osnovanom u 12. veku, poznatom po isposnici Englistra, pećini koju je sopstvenim rukama uredio Sveti Neofit Zatvornik. U okviru evropskog projekta "EUreka 3D XR" istraživači su, koristeći digitalizovane freske i savremene tehnologije veštačke inteligencije, napravili avatar koji predstavlja svetitelja. On posetiocima priča o svom životu, rukopisima i mestu na kome se podvizavao i gde je na kraju sahranjen. Projekat je deo šire evropske inicijative čiji je cilj da se uz pomoć 3D digitalizacije kulturno nasleđe približi istraživačima, studentima i široj javnosti.
Istoričarka umetnosti Marija Pafiti objašnjava da je avatar nastao na osnovu istorijskog portreta Svetog Neofitosa i da posetioce vodi kroz prostor koji je svetitelj sam oblikovao. Kako ističe, namera nije bila da se stvori izmišljeni lik, već da se istorijska ličnost predstavi na savremen način.
Ipak, put do realizacije projekta nije bio lak. Direktor UNESCO odeljenja za kulturno nasleđe Marinos Joanidis kaže da je najveći izazov bio da se zadobije poverenje manastirskog bratstva. Monasi su u početku bili veoma oprezni jer nisu želeli da tehnologija naruši autentičnost svetinje niti da veštačka inteligencija prikaže nešto što nema uporište u istorijskim činjenicama. Tek posle brojnih razgovora pristali su da podrže projekat. Njihova početna rezervisanost pokazuje da dileme nisu proistekle iz odbacivanja tehnološkog napretka, već iz želje da se sačuva dostojanstvo svetinje.
Na prvi pogled, ovakva primena veštačke inteligencije deluje korisno. Digitalni vodič može pomoći turistima, učenicima i istraživačima da bolje upoznaju istoriju manastira. Zahvaljujući ovakvim projektima mnogi će prvi put čuti za Svetog Neofitosa i možda poželeti da posete njegovu isposnicu.
Međutim, upravo tu počinju ozbiljna pitanja. Pravoslavni manastiri nikada nisu zamišljeni kao muzeji niti kao multimedijalni centri. Oni su pre svega mesta molitve, bogosluženja i duhovnog podviga. Tišina i lični susret sa svetinjom deo su iskustva koje nijedna tehnologija ne može da zameni. Kada ekran koji "govori" postane glavna atrakcija, lako se može dogoditi da posetioci više pažnje posvete njemu nego samoj svetinji.
Postavlja se i pitanje kakvu predstavu o svetitelju zapravo stvara veštačka inteligencija. Ma koliko pažljivo bio napravljen, avatar ne može da prenese duhovno iskustvo niti može da govori autoritetom svetitelja. Njegovi odgovori uvek će biti rezultat unapred pripremljenih podataka i algoritama. Zato postoji opasnost da neki posetioci steknu utisak da zaista razgovaraju sa Svetim Neofitom, iako je reč samo o digitalnoj rekonstrukciji.
Još važnije pitanje odnosi se na budućnost. Ako danas digitalni avatar predstavlja jednog svetitelja, šta će sprečiti da sutra slični sistemi budu postavljeni u desetinama manastira? Hoće li ljudi dolaziti u svetinje zbog molitve i susreta sa njihovim duhovnim nasleđem ili zbog novih tehnoloških sadržaja? Granica između obrazovanja i zabave mogla bi lako da postane nejasna.
Naravno, tehnologija sama po sebi nije neprijatelj. Digitalizacija rukopisa, trodimenzionalno snimanje fresaka i virtuelne rekonstrukcije već su mnogo doprinele očuvanju kulturnog nasleđa. Kada su spomenici ugroženi, upravo ovakve tehnologije omogućavaju da se dragoceni podaci sačuvaju za buduće generacije. Problem nastaje tek kada tehnologija počne da preuzima ulogu koja joj ne pripada i postane posrednik u susretu čoveka sa svetinjom.
Možda će digitalni prikaz Svetog Neofita podstaći mnoge da prvi put posete ovaj drevni manastir. Ali kada se ekran ugasi, ostaje ono zbog čega manastiri opstaju već vekovima: molitva, tišina i živo predanje. Upravo zato veštačka inteligencija može biti koristan alat za predstavljanje kulturnog nasleđa, ali teško može postati novo lice pravoslavnih svetinja. Ono što manastir čini svetinjom ne može se pretvoriti u algoritam niti prikazati na ekranu.
Povodom prve godišnjice portala “Kinonija” biće održana rasprava u parohijskom domu Hrama Svetog Save o misiji pravoslavlja u elektronskoj javnoj sferi, uz specijalni video prilog i uručenje zahvalnica saradnicima.
Na mrežama kruže snimci "svetitelja" i "monaštva" koji pozivaju vernike da napišu Amin ili kliknu za „blagoslov“, a starešina hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorava da je to duhovna manipulacija koja koristi tehnologiju i emocije da bi vam izvukla novac.
Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Jerej Jevgenij Murzin otkriva da broj koji je postao hit na društvenim mrežama vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Sveti Dimitrije rođen je u Solunu, u uglednoj i pobožnoj porodici.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Šta za Crkvu i crkveno poimanje čoveka i ljudskog društva znači napredak na polju kibernetike i veštačke inteligencije?
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News