U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
U vremenu kada veštačka inteligencija ulazi u učionice, bolnice i državne institucije, izgleda da polako stiže i iza manastirskih zidina. Na Kipru danas posetioci jedne od najznačajnijih pravoslavnih svetinja mogu da razgovaraju sa digitalnim prikazom svetitelja koji odgovara na pitanja i vodi ih kroz mesto na kome je pre gotovo devet vekova živeo, pisao i molio se. Ovaj tehnološki iskorak nesumnjivo privlači pažnju, ali istovremeno otvara pitanje gde je granica između očuvanja kulturnog nasleđa i pretvaranja svetinje u digitalnu atrakciju.
Reč je o Manastiru Svetog Neofitosa kod Pafosa, osnovanom u 12. veku, poznatom po isposnici Englistra, pećini koju je sopstvenim rukama uredio Sveti Neofitos Zatvornik. U okviru evropskog projekta "EUreka 3D XR" istraživači su, koristeći digitalizovane freske i savremene tehnologije veštačke inteligencije, napravili avatar koji predstavlja svetitelja. On posetiocima priča o svom životu, rukopisima i mestu na kome se podvizavao i gde je na kraju sahranjen. Projekat je deo šire evropske inicijative čiji je cilj da se uz pomoć 3D digitalizacije kulturno nasleđe približi istraživačima, studentima i široj javnosti.
Istoričarka umetnosti Marija Pafiti objašnjava da je avatar nastao na osnovu istorijskog portreta Svetog Neofitosa i da posetioce vodi kroz prostor koji je svetitelj sam oblikovao. Kako ističe, namera nije bila da se stvori izmišljeni lik, već da se istorijska ličnost predstavi na savremen način.
Ipak, put do realizacije projekta nije bio lak. Direktor UNESCO odeljenja za kulturno nasleđe Marinos Joanidis kaže da je najveći izazov bio da se zadobije poverenje manastirskog bratstva. Monasi su u početku bili veoma oprezni jer nisu želeli da tehnologija naruši autentičnost svetinje niti da veštačka inteligencija prikaže nešto što nema uporište u istorijskim činjenicama. Tek posle brojnih razgovora pristali su da podrže projekat. Njihova početna rezervisanost pokazuje da dileme nisu proistekle iz odbacivanja tehnološkog napretka, već iz želje da se sačuva dostojanstvo svetinje.
Na prvi pogled, ovakva primena veštačke inteligencije deluje korisno. Digitalni vodič može pomoći turistima, učenicima i istraživačima da bolje upoznaju istoriju manastira. Zahvaljujući ovakvim projektima mnogi će prvi put čuti za Svetog Neofitosa i možda poželeti da posete njegovu isposnicu.
Međutim, upravo tu počinju ozbiljna pitanja. Pravoslavni manastiri nikada nisu zamišljeni kao muzeji niti kao multimedijalni centri. Oni su pre svega mesta molitve, bogosluženja i duhovnog podviga. Tišina i lični susret sa svetinjom deo su iskustva koje nijedna tehnologija ne može da zameni. Kada ekran koji "govori" postane glavna atrakcija, lako se može dogoditi da posetioci više pažnje posvete njemu nego samoj svetinji.
Postavlja se i pitanje kakvu predstavu o svetitelju zapravo stvara veštačka inteligencija. Ma koliko pažljivo bio napravljen, avatar ne može da prenese duhovno iskustvo niti može da govori autoritetom svetitelja. Njegovi odgovori uvek će biti rezultat unapred pripremljenih podataka i algoritama. Zato postoji opasnost da neki posetioci steknu utisak da zaista razgovaraju sa Svetim Neofitosom, iako je reč samo o digitalnoj rekonstrukciji.
Još važnije pitanje odnosi se na budućnost. Ako danas digitalni avatar predstavlja jednog svetitelja, šta će sprečiti da sutra slični sistemi budu postavljeni u desetinama manastira? Hoće li ljudi dolaziti u svetinje zbog molitve i susreta sa njihovim duhovnim nasleđem ili zbog novih tehnoloških sadržaja? Granica između obrazovanja i zabave mogla bi lako da postane nejasna.
Naravno, tehnologija sama po sebi nije neprijatelj. Digitalizacija rukopisa, trodimenzionalno snimanje fresaka i virtuelne rekonstrukcije već su mnogo doprinele očuvanju kulturnog nasleđa. Kada su spomenici ugroženi, upravo ovakve tehnologije omogućavaju da se dragoceni podaci sačuvaju za buduće generacije. Problem nastaje tek kada tehnologija počne da preuzima ulogu koja joj ne pripada i postane posrednik u susretu čoveka sa svetinjom.
Možda će digitalni prikaz Svetog Neofitosa podstaći mnoge da prvi put posete ovaj drevni manastir. Ali kada se ekran ugasi, ostaje ono zbog čega manastiri opstaju već vekovima: molitva, tišina i živo predanje. Upravo zato veštačka inteligencija može biti koristan alat za predstavljanje kulturnog nasleđa, ali teško može postati novo lice pravoslavnih svetinja. Ono što manastir čini svetinjom ne može se pretvoriti u algoritam niti prikazati na ekranu.
Povodom prve godišnjice portala “Kinonija” biće održana rasprava u parohijskom domu Hrama Svetog Save o misiji pravoslavlja u elektronskoj javnoj sferi, uz specijalni video prilog i uručenje zahvalnica saradnicima.
Na mrežama kruže snimci "svetitelja" i "monaštva" koji pozivaju vernike da napišu Amin ili kliknu za „blagoslov“, a starešina hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorava da je to duhovna manipulacija koja koristi tehnologiju i emocije da bi vam izvukla novac.
Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Jerej Jevgenij Murzin otkriva da broj koji je postao hit na društvenim mrežama vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
U pouci za petak 4. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohriski i Žički upozorava na opasnost pogrešnih izbora i podseća da se vrednost puta vidi po cilju kojem vodi, a ne po prolaznom uspehu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
U pouci za petak 4. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohriski i Žički upozorava na opasnost pogrešnih izbora i podseća da se vrednost puta vidi po cilju kojem vodi, a ne po prolaznom uspehu.
Probajte pečeni plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije, pročitajte Molitvu protiv ružnih pomisli i kratku pouku Prepodobnog Sisoja Velikog.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Akvilinu po starom i Prepodobnog Davida Solunskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Jovana i Pavla, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Nikos Oikonomopulos opisao je događaj koji smatra čudesnim i koji je, kako tvrdi, zabeležen pred kamerama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
