AKO OVO RADITE, OZBILJNO VREĐATE BOGA: Mitropolit Atanasije o grehu koji se teško prepoznaje, a čoveka puno košta

Duhovni mir, prema pravoslavlju, nije samo prijatno osećanje niti odsustvo problema. On je dar Božji koji se čuva verom, molitvom i poverenjem u promisao Gospodnji.

Čovek koji veruje ne očekuje da će biti pošteđen iskušenja, bolesti, gubitaka ili neizvesnosti, ali zna da nijedna nevolja ne dolazi bez Božjeg dopuštenja i da nijedna nije jača od njegove ljubavi.

Zato se hrišćanin ne bori samo protiv spoljašnjih teškoća, već pre svega protiv nemira koji pokušava da ovlada njegovim srcem.

 

KieferPix/Shutterstock

 

Brige su sastavni deo svakodnevnog života. Čovek razmišlja o porodici, zdravlju, poslu, budućnosti svoje dece, stanju u društvu i svetu. Međutim, kada briga preraste u neprestanu uznemirenost, ona polako potiskuje veru. Um tada postaje zarobljen mogućim lošim ishodima, srce gubi spokoj, a molitva slabi.

Umesto da svoje breme položi pred Boga, čovek pokušava da sve nosi sam, kao da od njegove snage zavisi tok događaja.

Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka. Ništa nije skriveno od njegovog pogleda, niti se bilo šta događa mimo njegovog znanja. To ne znači da hrišćanin treba da bude ravnodušan ili pasivan, već da sve što čini prati dubokim poverenjem u Boga.

Trud i odgovornost ne isključuju veru, već je potvrđuju, jer čovek radi ono što je do njega, a ono što prevazilazi njegove mogućnosti predaje u ruke Božje.

Sveti oci učili su da se duševni mir ne stiče onda kada nestanu problemi, već onda kada srce prestane da se odvaja od Boga.

Mir dolazi iz uverenja da je Gospod prisutan u svakom trenutku života, čak i onda kada čovek ne razume zašto se nešto događa. 

O takvom poverenju u Boga govorio je i mitropolit Atanasije Limasolski, ističući da Gospoda vređa kada se preterano brinemo. 

pravoslavie.ru

 

- Kada se preterano brinemo i uznemiravamo zbog onoga što se dešava oko nas, vređamo našeg Nebeskog Oca. Kao da Mu govorimo da nam je više stalo do onoga što se dešava nego njemu - istakao je on pa dodao:

- Kada smo se suočavali sa velikim teškoćama u manastiru, dolazili bismo kod našeg starca, oca Josifa Vatopedskog, i pitali ga: "Oče, šta će se sada desiti, kada nas okružuju toliko iskušenja? Kuda idemo?“ Tada bi nas starac uveravao: "Ne bojte se! Ništa više ili manje nego što Bog dopusti neće se desiti." A pošto Gospod zna šta će se desiti, moramo sačuvati duševni mir i reći: "Neka bude volja Tvoja."

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara