Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Srpska pravoslavna crkva 29. juna proslavlja Svetog Tihona, episkopa amatuntskog čudotvorca, jednog od velikih svetitelja ranog hrišćanstva, čiji su život obeležili duboka vera, nesebična ljubav prema bližnjima i brojna čudesa kojima je Gospod proslavio svog ugodnika.
Sveti Tihon rođen je na ostrvu Kipru, u porodici pobožnih hrišćana. Njegov otac bio je pekar, a još kao dečak pokazivao je izuzetno milosrđe.
Kada bi ostajao sam u očevoj radnji, nije mogao da odbije siromahe koji su tražili hleb. Umesto da ga prodaje, on ga je besplatno delio svima kojima je bio potreban, verujući da je bolje nahraniti gladnog nego sačuvati zemaljsku dobit.
Kada je njegov otac saznao šta radi, ukorio ga je zbog velikog gubitka. Međutim, Gospod je ubrzo pokazao da milostinja nikada ne osiromašuje čoveka. Po molitvi mladog Tihona, njihova žitnica čudesno se napunila žitom toliko da su vrata jedva uspeli da otvore.
Još jedno čudo iz njegove mladosti ostalo je zapisano kao svedočanstvo njegove vere. Posadio je suvo šiblje od vinove loze, a ono je, Božjom silom, oživelo, zazelenelo i u svoje vreme donelo plod. Tako je još u mladosti postalo jasno da će njegov život biti ispunjen blagodaću Božjom.
Zbog svoje čistote, smirenja i revnosti u služenju Crkvi, posle smrti blaženog Memnonija jednoglasno je izabran za episkopa Amatunta. Na ovu službu rukopoložio ga je veliki svetitelj Epifanije. Kao arhijerej nije tražio počasti, već je svu svoju snagu posvetio propovedanju Jevanđelja i spasavanju duša.
U njegovo vreme na Kipru je još bilo mnogo neznabožaca. Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu. Njegova blaga reč, ljubav prema svakom čoveku i nepokolebljiva vera učinili su da mnogi ostave paganstvo i prime Pravoslavlje.
Bog je svoga ugodnika obdario i darom čudotvorstva. Brojna isceljenja bolesnih, pomoć nevoljnima i druga čudesna dela pratila su njegovu episkopsku službu, zbog čega ga Crkva s pravom naziva Čudotvorcem.
Sveti Tihon se mirno upokojio oko 425. godine
Ni tamnički zidovi nisu uspeli da ga odvoje od njegovog stada. Obojica su mučenički stradali. O njegovom životu saznalo se zahvaljujući monahu Pafnutiju, koji ga je pred kraj zemaljskog života pronašao u pustinjskoj samoći. U vreme strašnih progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana, glas o hrabroj devojčici stigao je do namesnika Volusijana.
Foto: SPC
Praznici i sveci
00:00 | 23.06.2026
ISCELIO SAMOG CARA OD SMRTONOSNE BOLESTI, A ONDA SU MU TRAŽILI NEZAMISLIVO! Danas je Sveti sveštenomučenik Timotej Bruski!
Praznici i sveci
00:00 | 24.06.2026
DANAS JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK: Srpska crkva slavi Svete apostole Vartolomeja i Varnavu!
Praznici i sveci
00:00 | 25.06.2026
ŠEZDESET GODINA PROVEO U PUSTINJI, SVAKE SUBOTE MU ANĐEO DONOSIO PRIČEŠĆE! Danas slavimo Prepodobnog Onufrija Velikog!
Duhovna riznica
00:01 | 26.06.2026
ONA JE IMALA SVEGA 12 GODINA KAD JE BRUTALNO UBIJENA ZBOG VERE U HRISTA! Danas je Sveta mučenica Akilina!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
