Pripadnici lokalnog ogranka partije Voks pozdravili su ovu odluku, navodeći da Španija jeste i uvek će biti zemlja hrišćana.
Lokalne vlasti u gradu Humila na jugoistoku Španije zabranile su muslimanima da koriste javne prostore, kao što su sportske sale i opštinske prostorije za obeležavanje verskih praznika.
Ovu zabranu, prvu takve vrste u Španiji, uvela je konzervativna Narodna partija (PP) koja je na vlasti u tom gradu, preneo je Gardijan. Prilikom donošenja zabrane, ekstremno desničarska partija Voks se uzdržala od glasanja, a protiv su bili predstavnici lokalnih levičarskih stranaka.
U obrazloženju odluke se navodi da “se sportski objekti i opštinske prostorije ne mogu koristiti za verske, kulturne ili društvene aktivnosti koje su strane našem identitetu, osim ako ih ne organizuju lokalne vlasti”.
Pripadnici lokalnog ogranka partije Voks pozdravili su ovu odluku, navodeći da Španija jeste i uvek će biti zemlja hrišćana.
Predsednik španske Federacije islamskih organizacija Munir Benželun Andalusi Azhari izjavioje za list El Pais da je odluka “islamofobna i diskriminišuća”.
- Oni ne idu protiv drugih religija, idu samo protiv naše - kazao je on, dodajući da je iznenađen nedavnim porastom rasističke retorike i napada u Španiji, kao i da prvi put za 30 godina oseća strah.
Lider socijalista u regionu Mursija, Fransisko Lukas, na platformi Iks je objavio da PP krši Ustav i izlaže riziku socijalnu koheziju u potrazi za vlašću.
Bivša socijalistička gradonačelnica Humile, Huana Guardiola, upitala je šta se podrazumeva pod identitetom, podsetivši na vekove muslimanskog nasleđa u toj oblasti. Humila, grad u regionu Mursija, ima oko 27.000 stanovnika, od kojih 7,5 odsto dolazi iz većinski muslimanskih zemalja.
Ova odluka će skoro sigurno biti osporena pošto krši član 16 španskog Ustava u kojem se navodi da su “sloboda ideologije i veroispovesti zagarantovani, kao i da nije potrebno ograničavanje njihovog izražavanja kako bi se održao javni red, pošto su zaštićene zakonom”.
BONUS VIDEO: Sa Tanjom na ti! Mustafa Jusufspahić: Šejtan hoće zlo i bubnjeve rata
Engleski kralj je izjavio da je posvećenost jednog velikog centra za islamske studije "međunarodnoj saradnji" danas "važnija nego ikada u savremenom svetu". Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine. Program traje od 20. jula do 20. avgusta i deo je šire inicijative verskog usmeravanja čiji je cilj da ojača veze omladine iz dijaspore sa umerenim islamskim identitetom Maroka. Iako su ga u početku odbacivali i napadali, posebno pleme Kurejš, islam se proširio čitavom Arabijom do Muhamedove smrti 632. godine.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Islam
21:55 | 25.07.2025
VELIKI KORAK ZA MUSLIMANE U ENGLESKOJ! Svečanosti prisustvovao kralj Čarls III: "Danas je ovo važnije nego ikad" (FOTO)
Duhovna riznica
20:10 | 22.07.2025
DRAMATIČNO UPOZORENJE VIKTORA ORBANA: „Hrišćani ubijaju jedni druge, a Evropa se puni muslimanima“
Aktuelno iz SPC
17:32 | 02.08.2025
OTVARAJU 997 CENTARA ZA UČENJE KURANA: Program namenjen muslimanima u celom svetu, a evo gde se učilišta nalaze
Islam
06:00 | 05.08.2025
KAKO SE ISLAM ŠIRIO SVETOM: Religija nastala u 7. veku, a sada pretenduje da ima najviše vernika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Kroz ajete 98:7-8 saznajemo kako Božije zadovoljstvo i večna nagrada pripadaju najposvećenijima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
