Performans u gradu svetlosti izazvao negativne reakcije hrišćanskih zajednica širom sveta, dok umetnički direktor manifestacije Tomas Žoli tvrdi da nije imao namere da bilo koga uvredi.
Iako su prošla četiri dana od svečane ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, javne polemike i kritike zbog programa ne prestaju.Na ovoj grandioznoj svečanosti, umetničke slobode i različita viđenja istih stvari stvorili su neosporne asocijacije na biblijske scene, posebno na "Tajnu večeru", što je izazvalo buru reakcija među hrišćanskim zajednicama.
Organizatori Olimpijskih igara u Parizu izvinili su se zbog toga što su pojedine scene sa svečanog otvaranja uvredile hrišćane. Među najkontroverznijim delovima programa bila je scena sa "dreg" umetnicima koja je podsetila na čuvenu sliku Leonarda da Vinčija, "Tajna večera". Ovo umetničko delo slavnog slikara iz 15. veka prikazuje jedan od najvažnijih trenutaka iz Biblije. Katolička crkva u Francuskoj ocenila je da je taj deo ceremonije bio ruganje religiji i celom hrišćanstvu.
Polemike su dodatno pojačane nakon što je američka telekomunikaciona kompanija "C Spire" najavila povlačenje svog reklamiranja tokom Olimpijskih igara, šokirana, kako su naveli, "ismevanjem "Tajne večere" tokom ceremonije otvaranja..
Umetnički direktor ceremonije, Tomas Žoli, istakao je da nije imao nameru da bilo koga ismeva ili omalovažava, naglasivši da je scena osmišljena sa ciljem da upućuje na paganske bogove.
- Jasno je da nikada nije postojala namera da se pokaže nepoštovanje prema bilo kojoj verskoj grupi - rekla je An Dešan, portparolka Organizacionog komiteta Pariz 2024-.
- Naprotiv, mislim da je Tomas Žoli pokušao da predstavi i proslavi toleranciju zajednice. Verujemo da je u tome uspeo. Ako su se ljudi našli uvređenim, naravno, zaista nam je žao.
Žoli je za francusku televiziju BFM izjavio:
- Ideja je bila da se napravi velika paganska zabava povezana sa bogovima Olimpa. U mom radu nikada nećete naći nameru i želju da se bilo kome rugam ili da nekog blatim. Želeo sam ceremoniju koja okuplja ljude, koja miri, ali i ceremoniju koja afirmiše vrednosti naše Republike: sloboda, jednakost i bratstvo.
Za hrišćanske vernike, "Tajna večera" nije samo umetničko delo, već duboko duhovni i verski događaj koji simbolizuje ustanovljenje Svetog pričešća. Asocijacije na ovaj sveti trenutak, posebno kroz prizmu umetničkih performansa koji su neki doživeli kao ismevanje, izazvale su bol i osećaj nepoštovanja. Ova situacija pokazuje koliko su umetničke slobode i različite interpretacije delikatne teme, posebno kada se dotiču duboko ukorenjenih verskih osećanja.
Dok jedni vide provokaciju i nepoštovanje, drugi vide priliku za afirmaciju zajedničkih vrednosti i toleranciju. U ovom izazovnom vremenu, možda je najvažnije da se trudimo da jedni druge razumemo i poštujemo, čak i kada se naši pogledi na umetnost i religiju razlikuju. Hrišćanstvo nas uči praštanju i razumevanju, pa je važno da se u duhu tih vrednosti suočimo sa ovakvim situacijama, tražeći zajednički jezik i put ka miru.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Vernici danas obnavljaju uspomenu na arhijereja koji je blagim, ali mudrim govorom i delima ostavio trag dublji od svakog naslova i svake epohe.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svaki element prirode simbolizuje obnovu, red i unutrašnju snagu, podsećajući na nevidive veze koje oblikuju naš život.
Pastorka Lena Miler u Berlinu održala je ceremoniju tokom koje je blagoslovila poligamni savez homoseksualaca, nazivajući ga "punovažnim savezom pred Bogom", a taj čin izazvao je duboku tugu u hrišćanskom svetu.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
