Performans u gradu svetlosti izazvao negativne reakcije hrišćanskih zajednica širom sveta, dok umetnički direktor manifestacije Tomas Žoli tvrdi da nije imao namere da bilo koga uvredi.
Iako su prošla četiri dana od svečane ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, javne polemike i kritike zbog programa ne prestaju.Na ovoj grandioznoj svečanosti, umetničke slobode i različita viđenja istih stvari stvorili su neosporne asocijacije na biblijske scene, posebno na "Tajnu večeru", što je izazvalo buru reakcija među hrišćanskim zajednicama.
Organizatori Olimpijskih igara u Parizu izvinili su se zbog toga što su pojedine scene sa svečanog otvaranja uvredile hrišćane. Među najkontroverznijim delovima programa bila je scena sa "dreg" umetnicima koja je podsetila na čuvenu sliku Leonarda da Vinčija, "Tajna večera". Ovo umetničko delo slavnog slikara iz 15. veka prikazuje jedan od najvažnijih trenutaka iz Biblije. Katolička crkva u Francuskoj ocenila je da je taj deo ceremonije bio ruganje religiji i celom hrišćanstvu.
Polemike su dodatno pojačane nakon što je američka telekomunikaciona kompanija "C Spire" najavila povlačenje svog reklamiranja tokom Olimpijskih igara, šokirana, kako su naveli, "ismevanjem "Tajne večere" tokom ceremonije otvaranja..
Umetnički direktor ceremonije, Tomas Žoli, istakao je da nije imao nameru da bilo koga ismeva ili omalovažava, naglasivši da je scena osmišljena sa ciljem da upućuje na paganske bogove.
- Jasno je da nikada nije postojala namera da se pokaže nepoštovanje prema bilo kojoj verskoj grupi - rekla je An Dešan, portparolka Organizacionog komiteta Pariz 2024-.
- Naprotiv, mislim da je Tomas Žoli pokušao da predstavi i proslavi toleranciju zajednice. Verujemo da je u tome uspeo. Ako su se ljudi našli uvređenim, naravno, zaista nam je žao.
Žoli je za francusku televiziju BFM izjavio:
- Ideja je bila da se napravi velika paganska zabava povezana sa bogovima Olimpa. U mom radu nikada nećete naći nameru i želju da se bilo kome rugam ili da nekog blatim. Želeo sam ceremoniju koja okuplja ljude, koja miri, ali i ceremoniju koja afirmiše vrednosti naše Republike: sloboda, jednakost i bratstvo.
Za hrišćanske vernike, "Tajna večera" nije samo umetničko delo, već duboko duhovni i verski događaj koji simbolizuje ustanovljenje Svetog pričešća. Asocijacije na ovaj sveti trenutak, posebno kroz prizmu umetničkih performansa koji su neki doživeli kao ismevanje, izazvale su bol i osećaj nepoštovanja. Ova situacija pokazuje koliko su umetničke slobode i različite interpretacije delikatne teme, posebno kada se dotiču duboko ukorenjenih verskih osećanja.
Dok jedni vide provokaciju i nepoštovanje, drugi vide priliku za afirmaciju zajedničkih vrednosti i toleranciju. U ovom izazovnom vremenu, možda je najvažnije da se trudimo da jedni druge razumemo i poštujemo, čak i kada se naši pogledi na umetnost i religiju razlikuju. Hrišćanstvo nas uči praštanju i razumevanju, pa je važno da se u duhu tih vrednosti suočimo sa ovakvim situacijama, tražeći zajednički jezik i put ka miru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Bog ne ucenjuje ljude komentarima, niti deli blagodat putem Fejsbuk algoritama, istakao je sveštenik.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
