Performans u gradu svetlosti izazvao negativne reakcije hrišćanskih zajednica širom sveta, dok umetnički direktor manifestacije Tomas Žoli tvrdi da nije imao namere da bilo koga uvredi.
Iako su prošla četiri dana od svečane ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, javne polemike i kritike zbog programa ne prestaju.Na ovoj grandioznoj svečanosti, umetničke slobode i različita viđenja istih stvari stvorili su neosporne asocijacije na biblijske scene, posebno na "Tajnu večeru", što je izazvalo buru reakcija među hrišćanskim zajednicama.
Organizatori Olimpijskih igara u Parizu izvinili su se zbog toga što su pojedine scene sa svečanog otvaranja uvredile hrišćane. Među najkontroverznijim delovima programa bila je scena sa "dreg" umetnicima koja je podsetila na čuvenu sliku Leonarda da Vinčija, "Tajna večera". Ovo umetničko delo slavnog slikara iz 15. veka prikazuje jedan od najvažnijih trenutaka iz Biblije. Katolička crkva u Francuskoj ocenila je da je taj deo ceremonije bio ruganje religiji i celom hrišćanstvu.
Polemike su dodatno pojačane nakon što je američka telekomunikaciona kompanija "C Spire" najavila povlačenje svog reklamiranja tokom Olimpijskih igara, šokirana, kako su naveli, "ismevanjem "Tajne večere" tokom ceremonije otvaranja..
Umetnički direktor ceremonije, Tomas Žoli, istakao je da nije imao nameru da bilo koga ismeva ili omalovažava, naglasivši da je scena osmišljena sa ciljem da upućuje na paganske bogove.
- Jasno je da nikada nije postojala namera da se pokaže nepoštovanje prema bilo kojoj verskoj grupi - rekla je An Dešan, portparolka Organizacionog komiteta Pariz 2024-.
- Naprotiv, mislim da je Tomas Žoli pokušao da predstavi i proslavi toleranciju zajednice. Verujemo da je u tome uspeo. Ako su se ljudi našli uvređenim, naravno, zaista nam je žao.
Žoli je za francusku televiziju BFM izjavio:
- Ideja je bila da se napravi velika paganska zabava povezana sa bogovima Olimpa. U mom radu nikada nećete naći nameru i želju da se bilo kome rugam ili da nekog blatim. Želeo sam ceremoniju koja okuplja ljude, koja miri, ali i ceremoniju koja afirmiše vrednosti naše Republike: sloboda, jednakost i bratstvo.
Za hrišćanske vernike, "Tajna večera" nije samo umetničko delo, već duboko duhovni i verski događaj koji simbolizuje ustanovljenje Svetog pričešća. Asocijacije na ovaj sveti trenutak, posebno kroz prizmu umetničkih performansa koji su neki doživeli kao ismevanje, izazvale su bol i osećaj nepoštovanja. Ova situacija pokazuje koliko su umetničke slobode i različite interpretacije delikatne teme, posebno kada se dotiču duboko ukorenjenih verskih osećanja.
Dok jedni vide provokaciju i nepoštovanje, drugi vide priliku za afirmaciju zajedničkih vrednosti i toleranciju. U ovom izazovnom vremenu, možda je najvažnije da se trudimo da jedni druge razumemo i poštujemo, čak i kada se naši pogledi na umetnost i religiju razlikuju. Hrišćanstvo nas uči praštanju i razumevanju, pa je važno da se u duhu tih vrednosti suočimo sa ovakvim situacijama, tražeći zajednički jezik i put ka miru.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
