Papa Franja je posetio Mosul, drugi po veličini grad u Iraku, koji je bio pod kontrolom Islamske države od 2014. do 2017. godine.
Papa Franja otkrio je da je bio meta pokušaja samoubilačkog napada tokom svoje posete Iraku pre tri godine, što je bila prva poseta pape toj zemlji.
U delovima iz svoje autobiografije, koji su danas objavljeni, papa je naveo da su ga iračke vlasti obavestile po dolasku u Bagdad u martu 2021. da su najmanje dvojica poznatih bombaša samoubica ciljala jedno od njegovih planiranih dešavanja, preneo je Rojters.
- Žena puna eksploziva bila je na putu za Mosul u nameri da izvrši samoubilački čin tokom papine posete - napisao je papa u delu svoje knjige koji je objavljen u italijanskom listu "Korijere dela Sera" (Corriere della Sera).
Papa Franja je posetio Mosul, drugi po veličini grad u Iraku, koji je bio pod kontrolom Islamske države od 2014. do 2017. godine.
Tokom posete, papa je obišao ruševine četiri uništene crkve i uputio poziv za mir. Mnogi od događaja tokom papine posete bili su otvoreni samo za ograničen broj ljudi. Irak je za papino obezbeđenje mobilisao hiljade dodatnih bezbednosnih službenika.
Vatikan nije odgovorio na zahtev za dodatne informacije o papinim novim izjavama. Nova knjiga - autobiografija pape Franje, pod nazivom "Nada", biće objavljena 14. januara.
Biografija pape Franje pod naslovom "Spera" (Nada) biće objavljena na vodećim svetskim jezicima u više od 80 zemalja u januaru 2025., a povodom Jubilarne godine katoličke crkve, saopštila je italijanska izdavačka kuća Mondadori.
Biće to prva autobiografija koju je napisao jedan poglavar rimokatoličke crkve, prenela je agencija Ansa.
Mondadori, koji ima međunarodna izdavačka prava na autobiografiju pape, saopštio je vest na Sajmu knjiga u Frankfurtu na kojem je ove godine Italija počasni gost.
U saopštenju izdavačke kuće se navodi da je papina autobiografija, napisana uz učešće italijanskog autora Karla Musoa, sastavljana tokom proteklih šest godina.
Kako se navodi, papa je nameravao da knjiga bude izdata tek nakon njegove smrti, ali su ga nastupanje katoličke Jubilarne godine, kao i zahtevi današnjice uverili da je sada objavi.
Jubilarna godina je posebna sveta i hodočasnička godina u katoličkoj crkvi, a obično se održava svakih 25 godina.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Proces kanonizacije zahteva dva priznata čuda, a Karlo je već bio beatifikovan 2020. godine zahvaljujući čudu izlečenja brazilskog deteta.
Crkva ima kupolasti krov i osam strana koje simbolizuju Isusovo vaskrsenje "nakon osam dana".
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
