Crkva ima kupolasti krov i osam strana koje simbolizuju Isusovo vaskrsenje "nakon osam dana".
Crkva Valadier, ili "Il Tempio del Valadier", je savršeno osmostranični objekat izgrađen unutar pećine u Italiji. Naručio ju je papa Leo 12. u 19. veku, a smeštena je između planine i bujne šume Monte Frasasi u parku Gola Rosa. Crkva ima kupolasti krov i osam strana.
Izgrađena je od travertinskog mermera, u neoklasičnom stilu. Hram je nadvišen velikom kupolom prekrivenom olovom, tamnije boje, dovoljno visokom da dodirne stenu iznad.
Vekovima je ovo misteriozno i fascinantno mesto bilo utočište za lokalno stanovništvo, koje je tražilo sigurno skrovište od pljačke, a potom je postalo mesto hodočašća za katolike koji traže oprost.
Danas je poznata kao "Zaklon i utočište grešnika". Po ulasku u crkvu nailazite na divnu prostoriju ukrašenu elegantnim oltarom od alabastera, a slabo svetlo čini okruženje prigušenim i mističnim. Pa tako ovaj senovit prostor menja svoj izgled, ličeći na uzvišeno tajno mesto, koje samo odabrani mogu videti.
U centru oltara stoji skulptura Bogorodice sa detetom, prelepa kopija, jer se original majstora Antonija Kanovija čuva u Muzeju Genga.
Izgrađena 1828. godine od strane arhitekte Đuzepea Valadijera, elegantna neoklasična crkva u oštroj je suprotnosti sa grubim zidovima okolne pećine.
Kako bi došli do svetinje posetioci se suočavaju sa prilično strmim usponom. Uzbrdica je duga 800 metara, ali njom mogu da putuju i deca, sa kolicima i ljubitelji bicikala. Kada stignete do vrha, prolazite kroz veliku kapiju iza koje je prizor koji oduzima dah.
Pored crkve Valadier uzdiže se Santa Maria Infra Saksaa, rezidencija benediktinskih monahinja koje su od 1029. godine živela na obližnjoj planini.
Poseta crkvi je popularan jednodnevni izlet, jer spaja istoriju, kulturu i prirodnu lepotu. Panoramski pogled sa vrata crkve takođe doprinosi neverovatnom iskustvu.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje. Više puta u istoriji je bilo težnji za približavanjem i rešavanjem podela, ali one praktično i danas postoje, a ponovna unija nikada nije uspostavljna. Manastir Svete Paraskeve na Hvaru, osnovan 1561. godine, bio je važna pravoslavna svetinja, koja je kroz vekove pretrpela različite promene, vlasti i nacionalizaciju posle Drugog svetskog rata. Prva hodočašća na ovom svetilištu su počela u 19. veku, a svemu je prethodio san jednog meštanina u kom se pojavila Bogorodica. Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima. Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo. U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde. Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti. Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
shutterstock.com
Elegancija i oštar kamen
shutterstock.com
Duhovna riznica
02:00 | 26.11.2024
UMESTO SVEŠTENIKA UVELI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Vernici se ispovedaju avataru sa likom Isusa Hrista, ovo izaziva brigu
Duhovna riznica
01:40 | 06.12.2024
POSLE VELIKOG RASKOLA PRAVOSLAVNA I KATOLIČKA CRKVA SE NAKRATKO POMIRILE: O ovom događaju se ne zna mnogo, a dokumenti su spaljeni
Crkve i manastiri
02:00 | 09.12.2024
SIMBOL HVARA JE PRAVOSLAVNI MANASTIR: Oduzet je nakon Drugog svetskog rata i pretvoren u disko klub
Katoličanstvo
00:50 | 10.12.2024
KATOLICI OVU MOLITVU IZGOVARAJU ČESTO: Posvećena je Gospi Ilačkoj i reči su izuzetno jake
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA SREDU 31. DECEMBAR
Islam
02:00
TAJNA UNUTRAŠNJEG MIRA KOJU SVAKO MOŽE RAZUMETI: Reči koje donose smirenje u vremenu promena
Praznici i sveci
00:53
CELOG GA IZBOLI STRELAMA I KAD SU SVI POMISLILI DA JE MRTAV, DESILO SE ČUDO BOŽJE: SPC danas slavi Svetog mučenika Sevastijana
Duhovna riznica
00:01
NEĆE SVI BITI SPASENI, ZATO NA VREME POVEDITE RAČUNA: Sveti Gavrilo Gruzijski kroz suze je dao odgovor na pitanje koje muči neke vernike
Duhovna riznica
23:32 | 30.12.2025
LOV NA SRPSKE MUZIČARE U HRVATSKOJ NA BADNJI DAN: Jedan orkestar proteran zbog "Đurđevdana", drugom zabranjen ulaz u zemlju na tri meseca
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od svog postavljanja 1954. godine, "Hristos iz Bezdana" postao je mesto posebnog značaja u zajednici ronilaca širom sveta i spomen na sve koji su izgubili život u moru i znak nebeske zaštite onih koji i dalje plove i rone.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
