Kardinal Ladislav Nemet je izjavio da je papa Franja, slanjem pisma na ćirilici povodom njegovog imenovanja, pokazao veliko poštovanje prema Srbiji.
Kardinal Ladislav Nemet izjavio je danas da je pismom o njegovom imenovanju za kardinala, koje je ispisano ćiriličnim pismom na srpskom jeziku, poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja pokazao veliku čast celoj Srbiji.
Nemet je za Tanjug istakao da je pismo na ćirilici, u kojem se navodi da će imenovanjem za kardinala Nemet postati deo sveštenstva u Rimu, veliki znak pažnje koju je papa Franja pokazao, s obzirom na to da su drugi kardinali koji su bili imenovani pismo dobili na španskom ili engleskom jeziku.
On je dodao da ga je iznenadila odluka pape Franje da mu dodeli kardinalsku funkciju, koja je druga najviša u katoličkoj crkvi, zato što imenovanje za kardinala zavisi lično od pape.
Nemet, koji je i beogradski nadbiskup, se zahvalio i papi Franju i svojoj beogradskoj crkvi koja ga podržava, i poručio da je najvažnije da on i dalje bude u Beogradu kako bi mogao da ispunjava svoju službu.
- Ne bih govorio o ambicijama i o karijeri, jer što si više tim više vidiš i potrebe ljudi sa kojima radiš, i mislim da je to najveći smisao mog zvanja i imenovanja kardinalom, da služim tim ljudima sa kojima živim - rekao je on.
Komentarišući to što su pojedini krugovi u Hrvatskoj odluku pape da ga imenuje za kardinala komentarisali kao pokušaj da bude sprečena kanonizacija Alojzija Stepinca, Nemet je to uporedio sa reakcijama pojedinih ljudi u Srbiji koji su se, kako je naveo, pribojavali da će on ojačati katoličko krilo i da će pravoslavlje nestati, ocenivši da su i u Hrvatskoj i u Srbiji to manjinski glasovi koji nisu baš racionalni.
- Normalno je da u svakom društvu imamo ljude koji su ekstremno levo ili desno. Najvažnije je da budemo u sredini jer što je više ljudi u sredini, biće lakše da se živi - rekao je Nemet.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Prva hodočašća na ovom svetilištu su počela u 19. veku, a svemu je prethodio san jednog meštanina u kom se pojavila Bogorodica.
Do 1905. godine promet je češće prekidao misu jer je do tada cesta bila državna. Iste je godine otvorena obilaznica pa danas kroz crkvu prolazi samo lokalni promet.
Crkva ima kupolasti krov i osam strana koje simbolizuju Isusovo vaskrsenje "nakon osam dana".
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Eparhija oštro reaguje na najavu gradnje centra za otpad na Brzavi i upozorava na značaj poštovanja svetinja i dijaloga.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U emotivnom obraćanju povodom prelaska Svetog Oca u večni život, beogradski nadbiskup podsetio je na njegovu nepokolebljivu posvećenost miru, brizi za siromašne i veru u dijalog među narodima – ostavivši poruku nade za ceo svet.
Papa Franja se nalazi u bolnici od 14. februara, a njegovo zdravstveni stanje se pati iz dana u dan.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Ta oblast je bila omiljeno mesto za odmor rimskih vladara još od vremena cara Domicijana u prvom veku.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Iranski sud osudio je muzičku umetnicu Parastu Ahmadi nakon koncerta na kojem je nastupala bez hidžaba.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
