Kardinal Ladislav Nemet je izjavio da je papa Franja, slanjem pisma na ćirilici povodom njegovog imenovanja, pokazao veliko poštovanje prema Srbiji.
Kardinal Ladislav Nemet izjavio je danas da je pismom o njegovom imenovanju za kardinala, koje je ispisano ćiriličnim pismom na srpskom jeziku, poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja pokazao veliku čast celoj Srbiji.
Nemet je za Tanjug istakao da je pismo na ćirilici, u kojem se navodi da će imenovanjem za kardinala Nemet postati deo sveštenstva u Rimu, veliki znak pažnje koju je papa Franja pokazao, s obzirom na to da su drugi kardinali koji su bili imenovani pismo dobili na španskom ili engleskom jeziku.
On je dodao da ga je iznenadila odluka pape Franje da mu dodeli kardinalsku funkciju, koja je druga najviša u katoličkoj crkvi, zato što imenovanje za kardinala zavisi lično od pape.
Nemet, koji je i beogradski nadbiskup, se zahvalio i papi Franju i svojoj beogradskoj crkvi koja ga podržava, i poručio da je najvažnije da on i dalje bude u Beogradu kako bi mogao da ispunjava svoju službu.
- Ne bih govorio o ambicijama i o karijeri, jer što si više tim više vidiš i potrebe ljudi sa kojima radiš, i mislim da je to najveći smisao mog zvanja i imenovanja kardinalom, da služim tim ljudima sa kojima živim - rekao je on.
Komentarišući to što su pojedini krugovi u Hrvatskoj odluku pape da ga imenuje za kardinala komentarisali kao pokušaj da bude sprečena kanonizacija Alojzija Stepinca, Nemet je to uporedio sa reakcijama pojedinih ljudi u Srbiji koji su se, kako je naveo, pribojavali da će on ojačati katoličko krilo i da će pravoslavlje nestati, ocenivši da su i u Hrvatskoj i u Srbiji to manjinski glasovi koji nisu baš racionalni.
- Normalno je da u svakom društvu imamo ljude koji su ekstremno levo ili desno. Najvažnije je da budemo u sredini jer što je više ljudi u sredini, biće lakše da se živi - rekao je Nemet.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Prva hodočašća na ovom svetilištu su počela u 19. veku, a svemu je prethodio san jednog meštanina u kom se pojavila Bogorodica.
Do 1905. godine promet je češće prekidao misu jer je do tada cesta bila državna. Iste je godine otvorena obilaznica pa danas kroz crkvu prolazi samo lokalni promet.
Crkva ima kupolasti krov i osam strana koje simbolizuju Isusovo vaskrsenje "nakon osam dana".
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Novi projekat i brošura pokazuju kako istorijske i arhitektonske vrednosti mogu izgraditi mostove razumevanja između različitih zajednica i oplemeniti kulturni identitet svih građana.
Predsednik SAD pozvao međunarodnu zajednicu da brani verske slobode, čuva kulturne tradicije i štiti granice u vreme globalnih izazova.
Dok je krvario pod tušem, misleći da umire, otac Kosta je osetio Božju prisutnost.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
