Kardinal Ladislav Nemet je izjavio da je papa Franja, slanjem pisma na ćirilici povodom njegovog imenovanja, pokazao veliko poštovanje prema Srbiji.
Kardinal Ladislav Nemet izjavio je danas da je pismom o njegovom imenovanju za kardinala, koje je ispisano ćiriličnim pismom na srpskom jeziku, poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja pokazao veliku čast celoj Srbiji.
Nemet je za Tanjug istakao da je pismo na ćirilici, u kojem se navodi da će imenovanjem za kardinala Nemet postati deo sveštenstva u Rimu, veliki znak pažnje koju je papa Franja pokazao, s obzirom na to da su drugi kardinali koji su bili imenovani pismo dobili na španskom ili engleskom jeziku.
On je dodao da ga je iznenadila odluka pape Franje da mu dodeli kardinalsku funkciju, koja je druga najviša u katoličkoj crkvi, zato što imenovanje za kardinala zavisi lično od pape.
Nemet, koji je i beogradski nadbiskup, se zahvalio i papi Franju i svojoj beogradskoj crkvi koja ga podržava, i poručio da je najvažnije da on i dalje bude u Beogradu kako bi mogao da ispunjava svoju službu.
- Ne bih govorio o ambicijama i o karijeri, jer što si više tim više vidiš i potrebe ljudi sa kojima radiš, i mislim da je to najveći smisao mog zvanja i imenovanja kardinalom, da služim tim ljudima sa kojima živim - rekao je on.
Komentarišući to što su pojedini krugovi u Hrvatskoj odluku pape da ga imenuje za kardinala komentarisali kao pokušaj da bude sprečena kanonizacija Alojzija Stepinca, Nemet je to uporedio sa reakcijama pojedinih ljudi u Srbiji koji su se, kako je naveo, pribojavali da će on ojačati katoličko krilo i da će pravoslavlje nestati, ocenivši da su i u Hrvatskoj i u Srbiji to manjinski glasovi koji nisu baš racionalni.
- Normalno je da u svakom društvu imamo ljude koji su ekstremno levo ili desno. Najvažnije je da budemo u sredini jer što je više ljudi u sredini, biće lakše da se živi - rekao je Nemet.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Prva hodočašća na ovom svetilištu su počela u 19. veku, a svemu je prethodio san jednog meštanina u kom se pojavila Bogorodica.
Do 1905. godine promet je češće prekidao misu jer je do tada cesta bila državna. Iste je godine otvorena obilaznica pa danas kroz crkvu prolazi samo lokalni promet.
Crkva ima kupolasti krov i osam strana koje simbolizuju Isusovo vaskrsenje "nakon osam dana".
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Irkinja Merion Kerol dobila je zvaničnu potvrdu u marijanskom svetilištu Nok, otvarajući pitanja na koja savremena medicina nema odgovor.
Ajet 3:84 Kurana raskrinkava praksu selektivnog poštovanja poslanika i stavlja vernika pred ogledalo sopstvene vere.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
