U svojoj poruci Angelus, papa Franja je ponovio poziv za mir u svetskim ratnim zonama.
Zdravstveno stanje pape Franje danas je stabilno ali je i dalje složeno, potvrdili su za agenciju ANSA izvori iz Vatikana.
Izvori iz Vatikana su naveli i da vatikanska pres služba neće danas objaviti zvanične podatke o stanju pape Franje (88), koji se 25 dana leči u rimskoj bolnici Đemeli od obostrane upale pluća.
U svojoj poruci Angelus, papa Franja je ponovio poziv za mir u svetskim ratnim zonama.
- Ohrabrujem vas da unapredite socijalnu zaštitu majčinstva i prihvatanje ljudskog života u svim njegovim fazama - rekao je papa Franja u poruci koju je u njegovo ime preneo državni sekretar Vatikana, kardinal Pjetro Parolin, prenela je ANSA.
Ranije juče je vatikanska pres služba saopštila da je papa nastavio terapiju, koja se rotira između neinvazivnih mehaničkih ventilacija noću i terapija kiseonikom tokom dana.
Papa Franja se nalazi u bolnici od 14. februara, a njegovo stanje se menja iz dana u dan, dok Vatikan javnost redovno obaveštava o tome kako se poglavar Rimokatoličke crkve oseća.
S obzirom na to da je papa Franja u bolnici već duže vreme, u Vatikanu raspravljaju o mogućim scenarijima za skoru budućnost.
Katolička novinska agencija KNA prenosi neke od tih scenarija, a ukoliko želite da saznate više o 3 scenarija u Vatikanu, nakon što je papa hospitalizovan pročitajte u odvojenom tekstu.
Portparol Mateo Bruni obavestio je novinare u Medijskom odeljenju Svete Stolice o zdravstvenom stanju pape, hospitalizovanog u rimskoj poliklinici zbog infekcije disajnih puteva. Papa Franja je u bolnici u kritičnom stanju, zbog čega su pokrenute pripreme za njegovu sahranu. Neke vatikanske tradicije datiraju još iz vremena starog Rima. Lekari su izvadili velike količine sluzi koja se nakupila u plućima Svetog Oca i obavili dve bronhoskopije, tokom kojih su koristili kameru kako bi uklonili tečnost iz njegovih disajnih puteva. Dok raste briga za zdravstveno stanje pape Franje, Vatikan već razmatra scenarije za izbor novog pape. Međutim, ono što je vekovima funkcionisalo, sada je pod znakom pitanja.
Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini
Katoličanstvo
10:58 | 17.02.2025
"DORUČKOVAO JE, A POTOM..." Najnovije informacije o papi: Već treći dan je u bolnici
Katoličanstvo
12:13 | 21.04.2025
KAKO SE BIRA NOVI PAPA: Tajna operacija, ko ima pravo glasa i koja država proglašava nacionalnu žalost
Katoličanstvo
16:59 | 04.03.2025
PAPA IMAO DVA NAPADA: Poglavar Rimokatoličke crkve i dalje priključen na aparate za disanje
Katoličanstvo
21:36 | 07.03.2025
PAPA FRANJA I DALJE U BOLNICI: Ovo su 3 moguća scenarija - evo šta se dešava u slučaju da poglavar Rimokatoličke crkve padne u komu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kada vera postane deo svakog postupka i odluke, ona prirodno privlači pažnju, ne zato što se ističe, već zato što se razlikuje.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Podsećamo, papa Franja je primljen 14. februara u rimsku bolnicu Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom i od tada nije viđen u javnosti.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
