Na glavi mu je mitra – liturgijska kapa koja simbolizuje Stari i Novi zavet, dok u rukama drži crnu krunicu kao izraz pobožnosti prema Devici Mariji.
Vernici iz celog sveta okupili su se danas u Rimu kako bi odali poslednju počast papi Franji, koji će, prema sopstvenoj želji, biti sahranjen u bazilici Svete Marije Velike, umesto u tradicionalnoj grobnici u bazilici svetog Petra.
Papa je u testamentu zatražio skroman ispraćaj – bez pompe i raskoši. Na njegovom grobu stajaće samo jednostavno ime "Franciscus“.
Prema pisanju Daily Maila, papa Franja biće sahranjen u crvenoj kazuli, simbolu ljubavi, patnje i Hristove krvi, kao i u cipelama koje je nosio tokom većeg dela svog pontifikata. Na njegovom telu nalazi se i palij, vunena traka u obliku slova Y, koju su izradile rimokatoličke časne sestre, a koja simbolizuje povezanost pape sa biskupijama širom sveta.
Na glavi mu je mitra – liturgijska kapa koja simbolizuje Stari i Novi zavet, dok u rukama drži crnu krunicu kao izraz pobožnosti prema Devici Mariji. Na ruci nosi srebrni prsten iz perioda kada je bio nadbiskup u Argentini.
Uz njega su u kovčeg položeni i simbolični predmeti – kesa s kovanicama iz njegovog pontifikata i metalna tuba sa dokumentima i kratkom biografijom, koja će biti pročitana pre spuštanja kovčega u grobnicu.
Ceremonija ispraćaja je u toku, a svet se u tišini oprašta od čoveka koji je više od decenije bio duhovni vođa katolika.
Podsećamo, papa Franja se upokojio na Uskrsni ponedeljak, a danas je sahranjen.
Bio je 266. papa po redu i ostao je upamćen po svojoj skromnosti, a u daljem tekstu pogledajte neke od upečatljivijih fotografija iz njegovog života. Telo pape Franje trenutno je izloženo u kapeli u kući Santa Marta, gde je živeo tokom 12 godina, koliko je bio na čelu Rimokatoličke crkve. Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni. Papa Franja biće osmi papa koji će počivati u ovoj bazilici.
Tanjug/VATICAN MEDIA
Katoličanstvo
14:16 | 21.04.2025
OVIH 20 FOTOGRAFIJA OPISUJU ŽIVOT PAPA FRANJE: Trenuci koji su obeležili njegov pontifikat (FOTO)
Katoličanstvo
10:23 | 22.04.2025
TELO PAPE FRANJE IZLOŽENO PRED VERNICIMA: Poznat termin sahrane poglavara Rimokatoličke crkve
Katoličanstvo
15:32 | 24.04.2025
ZA OSAM SATI VIŠE OD 20.000 VERNIKA SE POKLONILO PAPINOM TELU: Bazilika bila otvorena celu noć (FOTO)
Katoličanstvo
11:22 | 26.04.2025
SNEŽNO ČUDO KOJE JE LIČNO BOGORODICA TRAŽILA DA JOJ SE PODIGNE! Papa Franja nije slučajno izabrao Baziliku Santa Marija Mađore za svoj večni dom!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Pravoslavna duhovnost uči da se zlo ne pobeđuje zlom, već dobrim, i da se istinska pobeda ne ostvaruje nad drugim čovekom, već nad sobom.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Restauracija u rimskoj svetinji pretvorila se u političko-crkveni obračun, nakon što su vernici i javnost u nebeskom liku prepoznali savremenu vlast.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Svaka skrivena misao i odluka oblikuje život. Kada nestanu svedoci, istina izlazi na videlo i otvara put za unutrašnju snagu.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
