Pobožnost prema njoj bila je ograničena na određene zemlje Latinske Amerike (Argentinu, Brazil), ali ju je planetarno poznatom učino nedavno upokojeni papa Franja.
U vremenu sve učestalijih porodičnih kriza i teških stambenih problema, vernici širom katoličkog sveta sve češće pribegavaju molitvi pred ikonom Presvete Bogorodice poznatom kao "Razvezivanje čvorova“. Ova retka i duboko simbolična ikona postala je poslednja nada za one koji se suočavaju sa životnim nedaćama koje deluju kao da nemaju rešenja.
Na samoj ikoni prikazana je Presveta Bogorodica kako svojim nežnim, ali odlučnim rukama raspetljava zamršene čvorove. Ti čvorovi, kako vernici tumače, simbolizuju grehe, nerazumevanje, bračne i porodične razdore, kao i sve duhovne i materijalne prepreke koje čoveka mogu zateći u životu.
Ikona Johana Georga Melhiora Šmitnera, iz oko 1700. godine, nalazi se u katoličkoj crkvi "St. Peter am Perlach" u Auzburgu i njene replike su veoma retke.
Pobožnost prema njoj bila je ograničena na određene zemlje Latinske Amerike (Argentinu, Brazil), ali ju je planetarno poznatom učino nedavno upokojeni papa Franja.
Na ikoni je prikazana Bogorodica koja stoji na polumesecu, a glava joj je krunisana krugom zvezda. Sveti Duh u obliku goluba lebdi iznad, dok je anđeli okružuju. Ona je usredsređena na raspetljavanje čvorova sa dugačke trake, dok joj noga gazi glavu "zapetljane“ zmije, koja predstavlja đavola. Njen odnos prema njemu ispunjava Božje proročanstvo u Postanju 3:15: "Staviću neprijateljstvo između tebe i žene, i između tvog potomstva i njenog potomstva; ona će ti zgnječiti glavu, a ti ćeš vrebati njenu petu.“
Molitva pred ovom ikonom, kažu katolički sveštenici, pomaže u očuvanju braka, obnavljanju porodičnih veza i rešavanju stambenih problema.
Za mnoge koji su u bezizlaznim situacijama – bez krova nad glavom, bez mira u domu, bez razumevanja među najbližima – molitva Presvetoj Bogorodici "Razvezivanje čvorova“ predstavlja čin poslednje nade.
Pred ikonom Presvete Bogorodice "Razvezivanje čvorova" treba se moliti svedećim rečima:
- Presveta Vladičice moja, Bogorodice! Majko Boga našega, koja nikad ne ostavlja bez zaštite svoju decu koja Te prizivaju! Ruke Tvoje, pokretane božanskom ljubavlju i beskrajnom milošću koja se izliva iz svetog srca Tvoga, neumorno rade radi voljene dece Tvoje. Obrati oči svoje, pune milostivog saučešća, na mene grešnog. Pogledaj moje grehe koji me vezuju i guše. Ti znaš moj bol i očaj, Ti znaš za moju patnju. Presveta Vladičice!
- Predajem svoj život u tvoje ruke, jer ne postoji nijedna tuga koju ne možeš da rešiš. U rukama tvojim nema ni jednog čvora naših teškoća koji Ti ne možeš da razrešiš. Svemoguća Bogorodice! Radi proslavljanja Imena Sina Tvoga i Gospoda našega Isusa Hrista, pogledaj na zamršene okove mojih stradanja i razveži ih silom blagodati Tvoje i silom zastupništva Tvoga pred Svemilosrdnim Bogom našim, jer si Ti naš Utešitelj i Ukrepitelj nemoćih duša naših,
- Ti si Riznica našeg siromaštva i naše Oslobođenje od svakog zlog dela koje ometa naše sjedinjenje sa Hristom. Primi moljenje moje!. Spasi i zaštiti mene grešnog. Pokaži mi pravi put, jer si mi pouzdano utočište i oslonac. Usrdno se moli za mene Sinu Tvome, Kome priliči čast i poklonjenje i svaka slava, sada i uvek i u vekove vekova. AMIN"!
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena. Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena. Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja. U istoj izjavi naglasio je i važnost slobodnog i nezavisnog novinarstva. Ovaj duboko emotivan trenutak zabeležen je u manastiru Svete Ane u Toledu, u Španiji, gde se monahinja, tihim glasom i celivajući kip Bogorodice, obratila Majci Božijoj molitvom punom poverenja, nežnosti i svetosti.
WIkipedia/naslikao Johann Georg Schmidtner
Duhovna riznica
19:10 | 29.05.2025
VELIKA SVEČANOST U PRIZRENU: Objavljen plan programa - celodnevna manifestacija okuplja brojne vernike
Duhovna riznica
19:10 | 29.05.2025
VELIKA SVEČANOST U PRIZRENU: Objavljen plan programa - celodnevna manifestacija okuplja brojne vernike
Katoličanstvo
07:00 | 19.06.2025
SVAKI DAN PROLAZITE PORED NJE, A NE ZNATE JOJ ZNAČAJ: Ova beogradska svetinja je jedinstvena u gradu
Katoličanstvo
10:33 | 22.06.2025
ODJEKNULA PORUKA PAPE O SKANDALIMA UNUTAR CRKVE: Rimokatolički poglavar upozorava - ova profesija je u opasnosti
Katoličanstvo
09:59 | 23.06.2025
100.000 LJUDI GLEDALO KAKO SE STARA KALUĐERICA MOLI: Ovo je njena molitva - zbog čistote reči ljudi plakali (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iako nose ista imena, njihova žitija donose različite priče o veri, čudima i stradanju.
Donosimo molitvu kojom se vernici obraćaju ovim svetiteljima za zdravlje, utehu, duhovnu snagu i zastupništvo pred Gospodom.
U besedi za utorak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu kao izvoru utehe i podseća da iskušenja ne mogu nadjačati srce ispunjeno verom i nadom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Akila. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Kamila de Lelisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
Islam se temelji na verovanje u anđele, od kojih su mnogi zajednički sa judaizmom i hrišćanstvom.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Svedočanstva o rečima svetogorskog starca o budućem uzroku sukoba ponovo se prepričavaju u svetlu novih geopolitičkih napetosti.
Jedan od najvećih ruskih duhovnika upozoravao je da čovek lako može da postane zarobljenik sopstvenih briga, pretpostavki i neprestanog preispitivanja, a izlaz je video u jednostavnom životu sa Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
