U jednom trenutku katolička crkva je morala da izda dekret kojim je potvrdila da hrt nije svetac, nakon što je jedan grad proglasio psa svecem i mučenikom.
Zanimljivosti o katoličanstvu i Vatikanu koje niste znali.
Vatikan ima sopstveni teleskop u Arizoni!
Zove se "Vatican Advanced Technology Telescope". Njime upravljaju i održavaju ga zajedno sa Univerzitetom Arizone.
Ovakvi tuneli korišćeni su u ratnim vremenima kako bi papa mogao da pobegne od nasilja ili da se kriju zalihe hrane i pića...
Vatikan je najmanja međunarodno priznata država, sa površinom od oko 44 hektara i oko 800 stanovnika.
U jednom trenutku katolička crkva je morala da izda dekret kojim je potvrdila da hrt nije svetac, nakon što je jedan grad proglasio psa svecem i mučenikom. Psa su zvali Sveti Ginfor.
Priča o hrta Guinefortu odvija se u srednjem veku, u oblasti Francuske blizu Liona. Jednog dana, vitez i njegova žena morali su na kratko da napuste svoj zamak, pa su svoje malo dete ostavili na čuvanje porodičnom psu Guinefortu. Kada su se vratili, zatekli su kolevku prevrnutu, dete nestalo, a Guinefortovu njušku prekrivenu krvlju. Vitez je pomislio da je pas ubio dete, pa je u naletu besa izvukao mač i ubio Guineforta.
Samo nekoliko trenutaka kasnije muž i žena su otkrili bebu živu, sakrivenu iza kolevke, i mrtvu otrovnicu u blizini, krvavu od psećih ujeda. Guinefort je rizikovao sopstveni život napavši zmiju otrovnicu kako bi zaštitio dete.
Vitez je sahranio psa i u njegovu čast posadio drveće, ali je Bog kaznio njegovu nepravdu uništivši zamak. Kada su meštani čuli za Guinefortovo herojsko delo, proglasili su hrta svecem. U ranim vekovima Crkve nije bilo neobično da pojedini krajevi sami proglašavaju svoje svece, bez saglasnosti Vatikana.
Jedan rimski katolički crkveni predstavnik, prolazeći kroz taj kraj, otkrio je da su meštani proglasili psa svecem i izdao je dekret kojim se zabranjuje traženje pomoći od Svetog Guineforta. Uprkos zabrani i pretnji kaznama, narod je ostao veran svom voljenom svecu, a u "Šumi Svetog Guineforta" razvila se isceliteljska praksa za bolesnu decu - ljudi su vezivali čvorove na granama drveća, simbolično "vezavši" bolest deteta. Ovaj običaj se održao sve do 20. veka, kao i legenda o Svetom Guinefortu i njegovom herojskom delu.
U Libanu je najveća krunica (brojanica) na svetu, u selu Deir el Ahmed. Monumentalni projekat, poznat kao "Krunica Libana", proteže se na više od 600 metara, a njegov cilj nije obaranje svetskih rekorda, već produbljivanje duhovnog života i jedinstva hrišćanske zajednice.
Za razliku od tradicionalnih krunica, ova je građena od betona, a svako zrno predstavlja arhitektonsku strukturu dimenzija oko 4,9 metara u dužinu i 3,5 metara u širinu. Hodočasnici mogu fizički prolaziti kroz svako zrno, moleći se dok se približavaju velikom krstu u središtu.
U srcu ovog svetog puta nalazi se kapela sa čuvenim slikarskim delom "Bogorodica s anđelima" francuskog klasičnog umetnika Vilijama-Adolfa Bugeroa, koja hodočašću daje dodatnu duhovnu i umetničku dimenziju.
Organizatori projekta ističu da inicijativa nije namenjena za Ginisovu knjigu rekorda, već da bude svetionik vere, obrazovanja i isceljenja za hrišćane širom regiona i sveta.
Tog dana nisu dozvoljena ni venčanja, potvrde ni rukopoloženja. Krštenja i bolesnička pomazanja mogu se obaviti samo u posebnim okolnostima.
Da li ste čuli za neke od ovih zanimljivosti? Šta biste dodali na listu? Pišite nam u komentarima.
U istoj izjavi naglasio je i važnost slobodnog i nezavisnog novinarstva.
U vremenu kada mnoge ženske monaške zajednice u Milanu beleže opadanje broja poziva, jedna mlada žena odlučila je da ide protiv struje.
Obraćajući se učesnicima samita AI for Good, poglavar Katoličke crkve upozorio je da, uprkos tehnološkom napretku koji menja sve sfere života, ljudske vrednosti, moralni sud i sposobnost savesti ostaju nezamenjivi.
Vatikan je prošlog meseca saopštio da je teško bolesni Tajkvan Hol, rođen prevremeno hitnim carskim rezom i bez ikakvog pulsa, u potpunosti ozdravio nakon što je jedan lekar prizvao ime davno zaboravljenog španskog sveštenika iz 19. veka.
Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
Pravoslavni vernici slave Svetog mučenika Julijana i Svetu mučenicu Vasilisu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru počasti idu Svetom Maksimu Grku. Katolici se sećaju Svete mučenice Agnije, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
Beda, glad i siromaštvo nisu samo društveni problemi, već i pokazatelji odnosa ljudi prema zapovesti ljubavi.
