U jednom trenutku katolička crkva je morala da izda dekret kojim je potvrdila da hrt nije svetac, nakon što je jedan grad proglasio psa svecem i mučenikom.
Zanimljivosti o katoličanstvu i Vatikanu koje niste znali.
Vatikan ima sopstveni teleskop u Arizoni!
Zove se "Vatican Advanced Technology Telescope". Njime upravljaju i održavaju ga zajedno sa Univerzitetom Arizone.
Ovakvi tuneli korišćeni su u ratnim vremenima kako bi papa mogao da pobegne od nasilja ili da se kriju zalihe hrane i pića...
Vatikan je najmanja međunarodno priznata država, sa površinom od oko 44 hektara i oko 800 stanovnika.
U jednom trenutku katolička crkva je morala da izda dekret kojim je potvrdila da hrt nije svetac, nakon što je jedan grad proglasio psa svecem i mučenikom. Psa su zvali Sveti Ginfor.
Priča o hrta Guinefortu odvija se u srednjem veku, u oblasti Francuske blizu Liona. Jednog dana, vitez i njegova žena morali su na kratko da napuste svoj zamak, pa su svoje malo dete ostavili na čuvanje porodičnom psu Guinefortu. Kada su se vratili, zatekli su kolevku prevrnutu, dete nestalo, a Guinefortovu njušku prekrivenu krvlju. Vitez je pomislio da je pas ubio dete, pa je u naletu besa izvukao mač i ubio Guineforta.
Samo nekoliko trenutaka kasnije muž i žena su otkrili bebu živu, sakrivenu iza kolevke, i mrtvu otrovnicu u blizini, krvavu od psećih ujeda. Guinefort je rizikovao sopstveni život napavši zmiju otrovnicu kako bi zaštitio dete.
Vitez je sahranio psa i u njegovu čast posadio drveće, ali je Bog kaznio njegovu nepravdu uništivši zamak. Kada su meštani čuli za Guinefortovo herojsko delo, proglasili su hrta svecem. U ranim vekovima Crkve nije bilo neobično da pojedini krajevi sami proglašavaju svoje svece, bez saglasnosti Vatikana.
Jedan rimski katolički crkveni predstavnik, prolazeći kroz taj kraj, otkrio je da su meštani proglasili psa svecem i izdao je dekret kojim se zabranjuje traženje pomoći od Svetog Guineforta. Uprkos zabrani i pretnji kaznama, narod je ostao veran svom voljenom svecu, a u "Šumi Svetog Guineforta" razvila se isceliteljska praksa za bolesnu decu - ljudi su vezivali čvorove na granama drveća, simbolično "vezavši" bolest deteta. Ovaj običaj se održao sve do 20. veka, kao i legenda o Svetom Guinefortu i njegovom herojskom delu.
U Libanu je najveća krunica (brojanica) na svetu, u selu Deir el Ahmed. Monumentalni projekat, poznat kao "Krunica Libana", proteže se na više od 600 metara, a njegov cilj nije obaranje svetskih rekorda, već produbljivanje duhovnog života i jedinstva hrišćanske zajednice.
Za razliku od tradicionalnih krunica, ova je građena od betona, a svako zrno predstavlja arhitektonsku strukturu dimenzija oko 4,9 metara u dužinu i 3,5 metara u širinu. Hodočasnici mogu fizički prolaziti kroz svako zrno, moleći se dok se približavaju velikom krstu u središtu.
U srcu ovog svetog puta nalazi se kapela sa čuvenim slikarskim delom "Bogorodica s anđelima" francuskog klasičnog umetnika Vilijama-Adolfa Bugeroa, koja hodočašću daje dodatnu duhovnu i umetničku dimenziju.
Organizatori projekta ističu da inicijativa nije namenjena za Ginisovu knjigu rekorda, već da bude svetionik vere, obrazovanja i isceljenja za hrišćane širom regiona i sveta.
Tog dana nisu dozvoljena ni venčanja, potvrde ni rukopoloženja. Krštenja i bolesnička pomazanja mogu se obaviti samo u posebnim okolnostima.
Da li ste čuli za neke od ovih zanimljivosti? Šta biste dodali na listu? Pišite nam u komentarima.
U istoj izjavi naglasio je i važnost slobodnog i nezavisnog novinarstva.
U vremenu kada mnoge ženske monaške zajednice u Milanu beleže opadanje broja poziva, jedna mlada žena odlučila je da ide protiv struje.
Obraćajući se učesnicima samita AI for Good, poglavar Katoličke crkve upozorio je da, uprkos tehnološkom napretku koji menja sve sfere života, ljudske vrednosti, moralni sud i sposobnost savesti ostaju nezamenjivi.
Vatikan je prošlog meseca saopštio da je teško bolesni Tajkvan Hol, rođen prevremeno hitnim carskim rezom i bez ikakvog pulsa, u potpunosti ozdravio nakon što je jedan lekar prizvao ime davno zaboravljenog španskog sveštenika iz 19. veka.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Iza dileme koja deli vernike stoji jednostavno pravilo – važnije je srce sa kojim se molitva upućuje nego mesto na kojem se sveća pali.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Irkinja Merion Kerol dobila je zvaničnu potvrdu u marijanskom svetilištu Nok, otvarajući pitanja na koja savremena medicina nema odgovor.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
