Orgulje iz 1895. godine samo su jedna od dragocenosti koje čuva ova crkva.
Crkva imena Marijinog je katolička župna crkva koja se nalazi na Trgu slobode, u centru Novog Sada.
Ova crkva je takođe i najveća u Novom Sadu. Građani Novog Sada crkvu zovu i "katedrala", iako Novi Sad pripada Subotičkoj biskupiji, čija je katedrala u Subotici.
Unutrašnjost crkve krase četiri oltara. Oltar Uskrsnuća Isusova, oltar posvećen Hristovom grobu, oltar sa velikom ikonom Majke Božije sa ugarskim kraljevima Ištvanom i Laslom, i oltar posvećen svetom Florijanu.
Skulpture na oltarima rađene su mramorizacijom, tj. imitacijom kamena. Ispod hora smeštena je bista arhitekte Đerđa Molnara koji je zaslužan za ovu velelepnu građevinu.
Ova sakralna građevina, osim što je arhitektonski ukras i simbol grada, često je ispunjena turistima, ali i vernicima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Zbog velikog broja stranaca koji žive u gradu, crkva Imena Marijinog, pored redovnih misa na hrvatskom i mađarskom uvela je i bogosluženja na engleskom, svake poslednje nedelje u mesecu.
O ovoj aktivnosti Crkva je sve zainteresovane obavestila oglasom na stubu za plakate ispred hotela "Vojvodina".
Inače, ova crkva ima i orgulje iz 1895.
U njoj se danas organizuju prigodni koncerti među koje spadaju i koncerti uglednih orguljaša.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje. Iako verovatno najpoznatija gradska znamenitost, postoji mnogo zanimljivih činjenica o Katedrali za koje mnogo ne znaju. Predsednica Dina Boluarte apelovala je na građane da ostanu mirni, ističući da zemljotres nije izazvao pretnju od cunamija. Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
Foto: Robert Čoban
Duhovna riznica
02:00 | 26.11.2024
UMESTO SVEŠTENIKA UVELI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Vernici se ispovedaju avataru sa likom Isusa Hrista, ovo izaziva brigu
Crkve i manastiri
17:54 | 03.04.2025
TAJNA NOVOSADSKE KATEDRALE: Zovu je "šarena crkva", a bista u njoj je simbol velike dobrote
Duhovna riznica
14:50 | 17.06.2025
LJUDI POČELI DA BEŽE KA IZLAZU: Pojavio se snimak iz katedrale - sve se treslo zbog jakog zemljotresa
Katoličanstvo
07:00 | 19.06.2025
SVAKI DAN PROLAZITE PORED NJE, A NE ZNATE JOJ ZNAČAJ: Ova beogradska svetinja je jedinstvena u gradu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
U besedi za 3. utorak po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovekova budućnost zavisi od duhovne blizine Onome kome pripada.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
