Iako verovatno najpoznatija gradska znamenitost, postoji mnogo zanimljivih činjenica o Katedrali za koje mnogo ne znaju.
Kada u internet pretraživač ukucate ključne reči „Novi Sad“, na prvoj fotografiji pokazaće vam se novosadska Katedrala, građevina koja dominira Trgom slobode, predstavlja mesto susreta i obaveznu lokaciju za fotografisanje pri poseti Novom Sadu.
Iako verovatno najpoznatija gradska znamenitost, postoji mnogo zanimljivih činjenica o Katedrali za koje mnogo ne znaju.
Čuvena Katedrala u centru centra grada – nije katedrala. Crkva imena Marijinog pripada Subotičkoj biskupiji koja svoju katedralu ima u Subotici. Oni koji prvi put posete Novi Sad, uglavnom će reći da su videli ,,šarenu crkvu“, zbog raznobojnih poločica na njenom krovu, te se i ovaj naziv ustalio u žargonu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Novosadski simbol imao je nekoliko života. Kažu da je već u XI veku na ovom prostoru postojalo nešto nalik crkvi i groblje, a onda su Mongoli u XIII veku spalili sve što su zatekli. Početkom XVIII veka je sagrađena katolička crkva, da bi 1742. bila porušena. Iste godine je i obnovljena, no opet porušena u bombardovanju 1849. godine.
Iako obnovljena, novosadski katolici nisu bili zadovoljni izgledom. I tako je Crkva imena Marijinog kakvu danas znamo izgrađena 1891. godine, prethodno je porušena stara, a obiman posao na sebe je preuzeo Đerđ Molnar i to ne zatraživši nikakvu naknadu. Iz poštovanja prema njegovoj humanosti, u crkvi se nalazi njegova bista što je čudno s obzirom na to da se radi o svetovnom licu.
I još jednom, crkva je gorela i 1904. kada je uništen krov. No, danas je ona najponosniji i najviši (52 metra) simbol grada Novi Sad.
U posebnom tekstu pročitajte koje su razlike između crkve, hrama i katedrale.
Kao i uvek, i ovog puta podsećam da nasilje nikada nikome ništa dobro nije donelo, istakao je patrijarh Porfirije.
Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu
Iako je nosio skromnu odeću, patrijarh Pavle je uvek imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno čiste.
Krajem 2022. godine, stigao je na misiju u Evropu, tačnije u Mađarsku, gde je dve godine učio jezik, a početkom ove godine kroz novu misiju i zvanje, stigao je u Mužlju.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Orgulje iz 1895. godine samo su jedna od dragocenosti koje čuva ova crkva.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
