Ovaj svetitelj iz Starog zaveta je svojim čudesima, kao što su razdvajanje vode u Jordanu, isceljenje vojvode Nemana od prokaze, i vaskrsavanje umrlog sina žene Somanićanke, pokazao duboku povezanost s Božjom voljom.
Jedan od najveličanstvenijih proroka Starog zaveta, Sveti Jelisej živeo je devet stotina godina pre Hrista. Njegov život i delo osvetljavaju duboku povezanost s Bogom, posvećenost proročkoj službi i čudesnu silu koja mu je data da prenosi Božju volju narodu.
Kada je Gospod odlučio da uzme ostarelog proroka Iliju, otkrio mu je da će njegov naslednik biti Jelisej, Safatov sin iz plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija je prenio Božju volju Jeliseju, ogrnuvši ga svojim ogrtačem i moleći Boga da Jeliseju udvostruči proročku blagodat. Jelisej, ne oklevajući, ostavio je svoj dom i porodicu i krenuo za Ilijom. Kada je Gospod uzeo Iliju, Jelisej je preuzeo proročku službu s još većom silom.
Jelisejeva posvećenost i revnost bili su ravni najvećim prorocima, a čudesna sila koju je posedovao prevazilazila je sve. Njegova dela svedoče o božanskoj moći i milosti: razdvojio je vodu Jordana, učinio gorku vodu Jerihona pitkom, doveo vodu u iskopane rovove tokom rata s Moavićanima, umnožio ulje u loncima bedne udovice, vaskrsao sina žene Somanićanke, nahranio stotinu ljudi s dvadeset hlepčića, iscelio vojvodu Nemana od prokaze, i mnogo više.
Njegova sposobnost da predskaže događaje, kako narodu tako i pojedincima, donela je sigurnost i utehu vernicima. Jelisejeva čuda bila su izraz Božje milosti i snage, pokazujući svetu neiscrpnu ljubav i brigu Stvoritelja za svoj narod.
Sveti prorok Jelisej se predstavio Gospodu u dubokoj starosti, ostavljajući za sobom svetli trag vere i proročkog autoriteta. Na današnji dan, molimo se Svetom proroku Jeliseju da nas vodi i štiti svojim molitvama, kako bismo i mi, u svom životu, mogli slediti njegov primer vere, ljubavi i pravednosti.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije. Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima. Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju. Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Printscreen
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
00:01
TAJNA MONAHINJA KOJE SU PREŽIVELE NUKLEARNU KATASTROFU: Starac Rafail Brestov o fenomenu koji nauka ne uspeva da objasni
Praznici i sveci
00:00
NJIHOVE DŽELATE STIGLA JE BRUTALNA KAZNA! Danas su Prepodobni oci ubijeni u Manastiru Svetog Save Osvećenog!
Judaizam
23:43 | 01.04.2026
OSAM DANA BEZ HLEBA, A PUNA TRPEZA SIMBOLA: Šta se tačno dešava tokom velikog praznika Pasha
Aktuelno iz SPC
23:31 | 01.04.2026
VELIKI DOGAĐAJ U PODGORICI NA LAZAREVU SUBOTU: Saborno krštenje u dva najpoznatija gradska hrama
Duhovna riznica
22:53 | 01.04.2026
ZVEZDA IPAK KAŽNJENA ZBOG SVETOG SIMEONA: Evo šta se krije iza sankcije UEFA koja je sablaznila srpsku javnost
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Episkop amatuntski izabran je za ovu svetu službu zbog čistote svog života i nepokolebljive revnosti prema pravoslavlju, a njegova misija obraćenja neznabožaca na ostrvu Kipru bila je ispunjena mnogim čudesima.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Darija je toliko bi istrajna u mukama, da su i neznabošci vikali: "Darija je boginja!"
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
