Ovaj svetitelj iz Starog zaveta je svojim čudesima, kao što su razdvajanje vode u Jordanu, isceljenje vojvode Nemana od prokaze, i vaskrsavanje umrlog sina žene Somanićanke, pokazao duboku povezanost s Božjom voljom.
Jedan od najveličanstvenijih proroka Starog zaveta, Sveti Jelisej živeo je devet stotina godina pre Hrista. Njegov život i delo osvetljavaju duboku povezanost s Bogom, posvećenost proročkoj službi i čudesnu silu koja mu je data da prenosi Božju volju narodu.
Printscreen
Ikona Svetog Proroka Jeliseja
Kada je Gospod odlučio da uzme ostarelog proroka Iliju, otkrio mu je da će njegov naslednik biti Jelisej, Safatov sin iz plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija je prenio Božju volju Jeliseju, ogrnuvši ga svojim ogrtačem i moleći Boga da Jeliseju udvostruči proročku blagodat. Jelisej, ne oklevajući, ostavio je svoj dom i porodicu i krenuo za Ilijom. Kada je Gospod uzeo Iliju, Jelisej je preuzeo proročku službu s još većom silom.
Jelisejeva posvećenost i revnost bili su ravni najvećim prorocima, a čudesna sila koju je posedovao prevazilazila je sve. Njegova dela svedoče o božanskoj moći i milosti: razdvojio je vodu Jordana, učinio gorku vodu Jerihona pitkom, doveo vodu u iskopane rovove tokom rata s Moavićanima, umnožio ulje u loncima bedne udovice, vaskrsao sina žene Somanićanke, nahranio stotinu ljudi s dvadeset hlepčića, iscelio vojvodu Nemana od prokaze, i mnogo više.
Wikipedia
Stari zavet
Njegova sposobnost da predskaže događaje, kako narodu tako i pojedincima, donela je sigurnost i utehu vernicima. Jelisejeva čuda bila su izraz Božje milosti i snage, pokazujući svetu neiscrpnu ljubav i brigu Stvoritelja za svoj narod.
Sveti prorok Jelisej se predstavio Gospodu u dubokoj starosti, ostavljajući za sobom svetli trag vere i proročkog autoriteta. Na današnji dan, molimo se Svetom proroku Jeliseju da nas vodi i štiti svojim molitvama, kako bismo i mi, u svom životu, mogli slediti njegov primer vere, ljubavi i pravednosti.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Episkop amatuntski izabran je za ovu svetu službu zbog čistote svog života i nepokolebljive revnosti prema pravoslavlju, a njegova misija obraćenja neznabožaca na ostrvu Kipru bila je ispunjena mnogim čudesima.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
