Ovaj svetitelj iz Starog zaveta je svojim čudesima, kao što su razdvajanje vode u Jordanu, isceljenje vojvode Nemana od prokaze, i vaskrsavanje umrlog sina žene Somanićanke, pokazao duboku povezanost s Božjom voljom.
Jedan od najveličanstvenijih proroka Starog zaveta, Sveti Jelisej živeo je devet stotina godina pre Hrista. Njegov život i delo osvetljavaju duboku povezanost s Bogom, posvećenost proročkoj službi i čudesnu silu koja mu je data da prenosi Božju volju narodu.
Printscreen
Ikona Svetog Proroka Jeliseja
Kada je Gospod odlučio da uzme ostarelog proroka Iliju, otkrio mu je da će njegov naslednik biti Jelisej, Safatov sin iz plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija je prenio Božju volju Jeliseju, ogrnuvši ga svojim ogrtačem i moleći Boga da Jeliseju udvostruči proročku blagodat. Jelisej, ne oklevajući, ostavio je svoj dom i porodicu i krenuo za Ilijom. Kada je Gospod uzeo Iliju, Jelisej je preuzeo proročku službu s još većom silom.
Jelisejeva posvećenost i revnost bili su ravni najvećim prorocima, a čudesna sila koju je posedovao prevazilazila je sve. Njegova dela svedoče o božanskoj moći i milosti: razdvojio je vodu Jordana, učinio gorku vodu Jerihona pitkom, doveo vodu u iskopane rovove tokom rata s Moavićanima, umnožio ulje u loncima bedne udovice, vaskrsao sina žene Somanićanke, nahranio stotinu ljudi s dvadeset hlepčića, iscelio vojvodu Nemana od prokaze, i mnogo više.
Wikipedia
Stari zavet
Njegova sposobnost da predskaže događaje, kako narodu tako i pojedincima, donela je sigurnost i utehu vernicima. Jelisejeva čuda bila su izraz Božje milosti i snage, pokazujući svetu neiscrpnu ljubav i brigu Stvoritelja za svoj narod.
Sveti prorok Jelisej se predstavio Gospodu u dubokoj starosti, ostavljajući za sobom svetli trag vere i proročkog autoriteta. Na današnji dan, molimo se Svetom proroku Jeliseju da nas vodi i štiti svojim molitvama, kako bismo i mi, u svom životu, mogli slediti njegov primer vere, ljubavi i pravednosti.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Episkop amatuntski izabran je za ovu svetu službu zbog čistote svog života i nepokolebljive revnosti prema pravoslavlju, a njegova misija obraćenja neznabožaca na ostrvu Kipru bila je ispunjena mnogim čudesima.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
