Svojom požrtvovanošću u veri i dobročinstvom, braća po krvi i po Hristu, iz starog Rima, zaslužili su venac večne slave od Gospoda, a njihovi podvizi i danas isceljuju dušu i telo.
Sveti mučenici i besrebrnjaci Kozma i Damjan, braća po telu, rođena u starom Rimu, ostavili su dubok trag u hrišćanskoj istoriji svojim bezgraničnim verovanjem i nesebičnim delovanjem. Vaspitani u hrišćanskoj pobožnosti, posvetili su svoj život isceljivanju bolesnih i potrebnih, bez materijalne nagrade, zbog čega su postali poznati kao besplatni lekari.
Kozma i Damjan su isceljivali svaku bolest, jer im je u svemu pomagala blagodat samoga Boga. Njihova jedina želja bila je da ljudi poveruju u Hrista. I zaista, ne samo u Rimu, već i u okolnim gradovima i selima, mnogi su se obraćali ka Hristu zahvaljujući njihovom radu. Pored isceljivanja, svetitelji su činili mnoge dobrote ljudima, izdašno deleći svoje veliko imanje siromašnima i nevoljnima.
Njihova nesebičnost i vera izazvale su divljenje naroda, ali i zavist tadašnjih moćnika. Car Karin zatraži od svetih da prinesu žrtvu bogovima, na šta oni odgovoriše da prinosu svoje duše jedinom Bogu koji ih je izbavio od zamke đavola. Kada je Karin insistirao na žrtvovanju idolima pod pretnjom mučenja, sveti mu rekoše da će, radi sramote njegove, lice mu se izokrenuti. I odmah se lice Karinovo izmeni, pa narod, videvši čudo, povika: "Velik je Bog hrišćanski!"
Mnogi tada poverovaše u Hrista, uključujući i samog Karina, koji zamoli svetitelje da ga iscele. Svetitelji mu rekoše da, ako veruje svim srcem, Bog će ga isceliti. Karin gromkim glasom prizna veru u Hrista, i odmah se isceli, slaveći Boga zajedno sa narodom.
Međutim, zavist i zloba nisu prestale da prate svetitelje. Jedan čuveni lekar, kod koga su se Kozma i Damjan učili, iz ljubomore ih je podmuklo ubio. Tela stradalih svetaca ostala su skrivena, ali njihova slava i moć isceljenja nastavile su da žive u srcima vernika.
Sveti Kozma i Damjan završili su svoj zemaljski put mučeničkom smrću, zasluživši venac večne slave od Hrista Gospoda. Njihova vera i ljubav prema bližnjima ostaju večna inspiracija za sve nas, verne Hristove sledbenike. Ne treba ih mešati sa Svetim Kozmom i Damjanom iz Arabije, koje SPC praznuje 14. novembra.
Neka nam molitve svetih mučenika Kozme i Damjana uvek budu uteha i podstrek na putu hrišćanskog života, uvek se sećajući njihovih reči: "Sve vrši svemoguća sila jedinog istinitog Boga i Gospoda Isusa Hrista."
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i svi su tvrdo verovali u Isusa.
Vernici i crkveni autoriteti svedoče o čudesnim isceljenjima njegovim molitvama i neizbrisivom uticaju na duhovni preporod gruzijskog naroda.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i svi su tvrdo verovali u Isusa.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teofilakta Ispovednika po starom kalendaru i Svetog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Serapiona, muslimani slave drugi dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pričešće je lični i tajanstveni susret sa Bogom, koji zahteva tišinu, smirenje i unutrašnju sabranost.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
