Čuvajući veru od sujeverja i osnažujući duhovnu povezanost kroz običaje, važno je oslanjati se na Hrista i crkvena pravila, poput onih vezanih za proslavu Svetog velikomučenika Prokopija, koji vernicima pomažu da duhovno napreduju i osnaže svoju zajednicu.
U duhovnom životu pravoslavnih vernika, verski praznici zauzimaju posebno mesto, pružajući priliku za produbljivanje vere i povezivanje sa svetiteljima. Međutim, mnogi narodni običaji koji prate ove praznike često zalaze u sujeverje, što može odvlačiti vernike od suštine vere. Stoga je važno podsetiti se na značaj čvrstog oslanjanja na Hrista i ono što Crkva odobrava i preporučuje, umesto da se podleže sujevernim praksama.
Jedan od značajnih svetitelja kome se vernici obraćaju za pomoć i zaštitu jeste Sveti velikomučenik Prokopije. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, svetog Prokopija poštuju kao jednog od velikih svetitelja i mučenika vere, a njegovo ime se često spominje u molitvama i liturgijama. Proslava praznika Svetog velikomučenika Prokopija prati nekoliko običaja i obreda koje Crkva odobrava i preporučuje:
Liturgije i molebani: Na dan Svetog Prokopija, u crkvama širom Srbije služe se svečane liturgije i molebani. Vernici se okupljaju kako bi prisustvovali bogosluženjima, moleći se svetitelju za zdravlje, zaštitu i blagoslov. Ova bogosluženja pružaju priliku za duhovno osnaživanje i povezivanje sa svetiteljem.
Litije: U nekim mestima organizuju se litije u čast Svetog Prokopija, gde se nose njegove ikone i pevaju duhovne pesme. Ove krstonosne povorke simbolizuju hodočašće i zajedništvo vernika, pružajući priliku za javno izražavanje vere i poštovanja prema svetitelju. Danas je i slava Prokuplja, grada koji nosi ime po ovom svetitelju, pa sledi završni deo višednevne manifestacije kojom ovaj grad tradicionalno obeležava svoju slavu.
Običaji vezani za venčanja: Sveti Prokopije se spominje i u obredima venčanja, jer je svojim učenjem i primerom vernicima pokazao kako da se pripreme za duhovni brak sa Hristom. Njegovo ime se često pominje zajedno sa imenima cara Konstantina i carice Jelene, što simbolizuje duhovnu vezu i blagoslov braka.
Blagosiljanje polja i letine: U nekim krajevima Srbije, narod veruje da svetog Prokopija treba moliti za zaštitu, te su se razvili običaji paljenja sveća i tamjana u poljima kako bi se blagoslovila letina i zaštitila imanja. Ovi običaji, duboko ukorenjeni u tradiciji, pomažu vernicima da kroz molitvu i zajedništvo osnaže svoju veru i povezanost sa svetiteljem.
Slava: Oni koji slave Svetog velikomučenika Prokopija kao svoju slavu, već su se dostojno pripremili. Vernici koji među svojim prijateljima i rodbinom imaju one koji slave Svetog Prokopija, trebalo bi uz radost da ih posete. Praznici su vreme za okupljanje, slavljenje i duhovno osnaživanje, a Sveti Prokopije pruža primer čvrste vere i posvećenosti Hristu, koji svi vernici treba da slede.
Kroz ove obrede i običaje, vernici mogu pronaći put do dublje vere i iskrenijeg života u Hristu, oslanjajući se na svetitelje kao duhovne vodiče i uzore. U vremenu kada sujeverje može lako da zavede, važno je čvrsto se držati vere i onoga što Crkva odobrava, kako bi duhovno napredovali i osnažili svoju zajednicu.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život. Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica. U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Printsceen/RTV Homolje
Printsceen/RTV Homolje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
14:00
PRIDRŽAVAJTE SE OVOGA U ŽIVOTU I ZA BUDUĆNOST NE BRINITE: Iguman Nikon daje putokaz za život bez stresa
Posni recepti
12:23
SALATA KOJA ODMAH OSVEŽAVA PRAZNIČNI STO: Jednostavna, dekorativna, hranljiva i spremna za manje od 2 minuta
Katoličanstvo
10:35
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Duhovna riznica
09:30
DA LI JE GREH DA VERNIK IDE NA DOČEK, ČAK I AKO SE SLUŽI POSNA HRANA: Otac Dušan rešio je dilemu koja se uvek javlja pred Novu godinu
Duhovna riznica
07:30
“SMRT ĆE ME SAMO RASTAVITI OD TEBE”: Vladika Nikolaj o rečenici koja je pokrenula lanac istorijskih preokreta
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Od molitvi do litija i narodnih rituala – šta nas Sveti Prokopije uči o pravoj veri i opasnostima sujeverja
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
