Sećajući se svih svetih blaženih vesti, posredovanja i čuda ovog Božjeg ugodnika, vernici mu na današnji dan uzdižu svoje molitve, tražeći njegovu zaštitu i pomoć, dok je mnogima današnji praznik ujedno i krsna slava.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas sa radošću proslavljaju Sabor Svetog arhangela Gavrila, anđela koji nas vodi ka Božanskoj mudrosti i ljubavi. Njegovo ime znači "Bog je moja snaga" i kroz vekove, arhanđel Gavrilo se javljao kao Božji glasnik, donoseći svetu najvažnije vesti. Praznik svetog arhangela Gavrila obeležava se dva puta godišnje: prvi put 8. aprila, dan posle Blagovesti, drugi put 26. jula, kada se podsećamo značaja i uloge ovog velikog arhanđela u istoriji spasenja. Mnogi vernici današnji praznik obeležavaju i kao krsnu slavu.
U Starom zavetu, arhanđel Gavrilo je bio taj koji je Mojsiju otkrio tajne stvaranja sveta, uputio ga u mudrosti i naukama, a proroku Danilu otkrio buduće događaje i vreme oslobođenja iz vavilonskog ropstva. On je bio posrednik između Boga i svetih, donoseći vesti i prorokujući dolazak Mesije.
Njegova uloga postaje još značajnija u Novom zavetu. Prvi put se javlja svetoj Ani, najavljujući rođenje Presvete Bogorodice. Takođe, Zahariji javlja rođenje svetog Jovana Krstitelja. Međutim, najvažnija misija mu je bila da donese blagovest Presvetoj Devi Mariji o začeću Sina Božjeg. Kao anđeo blagovesti, bio je prisutan i u Nazaretu kada je javio Presvetoj Bogorodici začeće od Svetog Duha, a i pravednom Josifu, uveravajući ga u Marijinu devstvenost.
Arhanđel Gavrilo se javio pastirima u noći rođenja Hristovog u Vitlejemu, donoseći im veliku radost: "Javljam vam veliku radost, danas nam se rodio Spasitelj!" Takođe, on je bio taj koji je najavio Hristovo Vaskrsenje, javivši se Mironosicama kod groba.
Vernici danas, sećajući se svih ovih svetih javljanja i posredovanja, uzdižu molitve arhanđelu Gavrilu, tražeći njegovu zaštitu i pomoć. Crkva nas poziva da kroz molitve ovom velikom arhanđelu dobijemo oproštaj grehova i blagoslov od Gospoda.
Neka nam ovaj dan bude podsetnik na Božju ljubav i milost, koju arhanđel Gavrilo neumorno donosi vernicima, vodeći nas putem svetosti i spasenja. U molitvama i pesmama, uznosimo hvalu ovom svetom arhanđelu, proslavljajući ga kao nebeskog poslanika i zaštitnika našeg roda.
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Proslavljanje ovog sveca, danas se preklopilo sa praznikom Cveti.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Jedan od najpotresnijih zapisa o Tajni Tela i Krvi Hristove i o ulozi Presvete Bogorodice u našem spasenju – reči ruskog svetitelja iz knjige Misli za svaki dan u godini podsećaju nas zašto je Veliki četvrtak jedan od stubova pravoslavnog života.
Crkva je bila ispunjena pobožnim narodom i svi su bili duboko utonuli u molitvu. Pri dnu crkve nalazili su se Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije, a onda se dogodilo čudo.
Proslavljanje ovog sveca, danas se preklopilo sa praznikom Cveti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Izjava koja je zapalila raspravu u Americi i širom sveta otvara pitanja vere, nauke i medijskog uticaja, dok teolozi upozoravaju na duhovne opasnosti neobjašnjivih pojava.
Prirodna biljka koja se vekovima koristi u pravoslavlju daje posebnu nijansu i dubinu, a postupak pripreme i simbolika ove boje otkrivaju zašto se upravo ovakva jaja dele vernicima posle Vaskršnje liturgije.
