Ilija je Jeliseju preneo božju volju, ogrnuo ga svojim ogrtačem i izmolio od Boga proročki dar za njega.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog proroka Jeliseja.
Sveti Jelisej bio je starozavetni prorok koji je živeo 900 godina pre Isusa Hrista.
Biblija kaže da, kada je Bog hteo da uzme sebi proroka Iliju, za naslednika mu je odredio Jeliseja. Ilija je Jeliseju preneo božju volju, ogrnuo ga svojim ogrtačem i izmolio od Boga proročki dar za Jeliseja.
"Jelisej odmah ostavi dom svoj i rod svoj i pođe za Ilijom. A kada Gospod uze Iliju na ognjenim kolima, Jelisej osta da produži proročku službu sa još većom silom od Ilije".
Predanje kaže da je Jelisej po čistoti i revnosti bio ravan najvećim prorocima, a "po čudesnoj sili, koja mu se dade od Boga, prevazilazio ih je sve".
Prema predanju, razdvojio je vodu u Jordanu kao nekada Mojsej u Crvenom moru; gorku vodu u Jerihonu učinio pitkom; nizveo vodu u iskopane rovove za vreme rata s Moavićanima; umnožio ulje u loncima bedne udovice; ženi Somanićanki vaskrsao umrlog sina; sa dvadeset hlepčića nahranio sto ljudi;
"Iscelio je od prokaze vojvodu Nemana; nizveo prokazu na slugu svoga Giezija zbog srebroljublja; oslepio celu jednu vojsku sirijsku, a drugu, opet, nagnao u bekstvo; predskazao mnoge događaje, kako narodu, tako i pojedincima".
Upokojio se u dubokoj starosti.
Inače, ime Svetog proroka Jeliseja u crkvenom kalendaru upisano je crnim slovom.
Freska se nalazi u manastiru koji je osnovao ga kralj Vladislav, sin kralja Stefana Prvovenčanog, a unuk Nemanjin.
Za njega se kaže da je sastavio "Bogorodice Djevo radujsja!“
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Pred posečenje, devojčica se mirno pomolila Bogu i stavila glavu pod mač dželata.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Svi su bili veliki prijatelji apostola Pavla.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Pravoslavlje naglašava da roditelj treba da bude blizak detetu, ali ne i potčinjen.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 12. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Hram, posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori.
Prepodobna Makrina bila je sestra Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Posle teških mučenja, pri kojima im je anđeo Božji ublažavao bol, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a potom i sam Atinogen.
Svi su bili veliki prijatelji apostola Pavla.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Pravoslavci danas obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice po starom kalendaru i Svetog Jovana Damaskina po novom, katolici slave Svetog Ivana Damaščanskog, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Obeležava se dan kada je Bogorodica, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane, uvedena u jerusalimski hram.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 26. četvrtak po Duhovima otkriva unutrašnju snagu zajedništva vernika i opominje na opasnost gordosti.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
