S njim je počelo krštenje pagana i drugih nejevreja.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog sveštenomučenika Kornilija Sotnika.
Sveštenomučenik Kornilije Sotnik bio je oficir rimske vojske u Kesariji Palestinskoj. Imao je čin kapetana pa je poznat i kao Kornilije Centurion i Kornilije Kapetan.
Rođen je u Italiji Trakijskoj, a živeo je u Cezareji, centru Judeje. Prema predanju, krstio ga je apostol Petar, što je opisano u Delima apostolskim.
"U Kesariji bejaše jedan čovek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše Talijanska, pobožan i bogobojažljiv sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka“.
Kornilije je imao viziju u kojoj mu anđeo Božji govori da su njegove molitve uslišene i upućuje ga da pošalje ljude u grad Jafu, gde će naći Simona Petra. To se desilo u isto vreme kada je i apostol Petar imao viziju o čistoj i nečistoj hrani, gde se protivi da jede one životinje koje su nečiste po Mojsijevom zakonu, a glas mu govori da ne naziva nečistim ono što je Bog očistio. (Dela 10:10-16).
Kada su se sastali, shavtili su da su te vizije bile poziv Božji da i pagani prime hrišćanstvo. Apostol Petar je krstio Kornilije i to je bilo prvo krštenje neznabošca, kako su Jevreji zvali sve one koji nisu poštovali Mojsijev zakon.
To je bio početak krštenja pagana i drugih nejevreja. Ubrzo zatim, apostol Petar je postavio Kornilija za episkopa Cezareje. Poslao ga je i u neznabožački grad Skipseosis, "gde Kornilije sveti pretrpe mnoga beščešća i mučenja Hrista radi, no silom Božjom sruši hram Apolonov i krsti kneza toga grada Dimitrija i 277 neznabožaca".
"Preduznav od Boga dan svoje smrti, on prizva sve hrišćane, posavetova ih, pomoli se Bogu za njih, i mirno se predstavi Gospodu u starosti česnoj".
Vremenom, njegov grob bio je zaboravljen i zapušten. No, svetac se javio episkopu Troadskom Siluanu i rekao gde mu je grob svoj. Na tom mestu je podignuta crkva. Episkop ju je sagradio uz pomoć jednog bogatog građanina Evgenija.
Ajet 47:2 iz sure Muhamed otkriva kako vera i dobra dela vode ka oprostu i duhovnom ispunjenju.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Posle decenija čekanja, nastavnici verske nastave dobijaju zakonsku sigurnost, pravo na dugoročne kredite i povratak na radno mesto – simbolična potvrda značaja vere u školskom sistemu.
Sinod Grčke pravoslavne crkve razmatra stroge mere protiv samozvanih klirika koji zloupotrebljavaju monašku odoru i crkvene titule za ličnu korist i kriminalne aktivnosti.
Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Srpska pravoslavna crkva 10. novembra proslavlja ovu svetiteljku, poznatu po snazi molitve i nepokolebljivoj veri, kojom je prkosila caru i mučiteljima.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Čudesa Svetog velikomučenika Dimitrija, koja je zapisao Ava Justin Popović, i danas svedoče da molitva, pokajanje i blagodat Božja pobeđuju i najtvrđa srca i najmračnija vremena.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Ime, ističe Crkva, nije samo oznaka ili izraz ličnog ukusa roditelja, već nosi duhovni smisao i vezu sa tradicijom i verom naroda.
Hilandarska svetinja trajno ostaje u hramu Svetog Tri Jerarha – vernici ikonu dočekali u svečanoj litiji i satima čekali da je celivaju.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
