OVU NAMIRNICU LJUDI MAHOM JEDU NA BADNJI DAN, A NIKO NE BI SMEO NI DA JE PIPNE! Evo šta je prema tipiku SPC strogo zabranjeno da se nađe sutra na trpezi!
Kod pravoslavnih hrišćana, Badnji dan je obeležen posebnim običajem da se ništa ne jede do prve večernje zvezde.
Sutra obeležavamo Badnji dan, koji je ujedno i poslednji dan Božićnog posta. Ovaj dan predstavlja značajnu pripremu za najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Badnji dan nosi sa sobom običaje koji se prenose s generacije na generaciju, a koji su posebno izraženi u različitim delovima Srbije.
Trpeza za Badnji dan, prema verovanjima i običajima našeg naroda, mora biti posna. Iako se sadržaj trpeze razlikuje u zavisnosti od regiona, postoji opšti okvir koji se poštuje. U skladu s tipikom, danas bi trebalo postiti isključivo na vodi.
Preporučuje se da se na trpezi nađe žito, dok se riba, koja je često prisutna na ovim trpezama, izostavlja. Ove informacije potkrepljuje i sajt Eparhije šumadijske, koji naglašava važnost žita kao hrane na Badnji dan.
Žito, koje se priprema od zrna pšenice, ima duboko značenje u pravoslavnoj tradiciji.
Shutterstock
Na Badnji dan trebalo bi jesti žito
- Poslednji dan Božićnog posta se naziva Badnji dan (sočeljnik), jer ustav nalaže da se tog dana jede žito. Žito se sprema od zrna pšenice. Ono je prihvaćeno radi podražavanja postu Danila i trojice dečaka, koji se spominju uoči praznika Hristovog Rođenja, koji su se hranili zrnevljem, kako se ne bi oskvernili od paganske trpeze i saglasno rečima Jevanđelja: “Carstvo nebesko je kao zrno gorušično koje uzme čovjek i posije na njivi svojoj. Ono je, istina, najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim” - navedeno je na sajtu Eparhije i nastavlja:
Kod pravoslavnih hrišćana, Badnji dan je obeležen posebnim običajem da se ništa ne jede do prve večernje zvezde.
Ova zvezda simbolizuje pojavu zvezde na istoku koja je obznanila Rođenje Gospoda Isusa Hrista. U skladu s pravoslavnim pravilima, na Badnji dan je propisano da se jede samo jednom dnevno, nakon liturgije. To naglašava značaj posta i duhovnog pripremanja za Božić.
- Na Badnji dan je propisano da se jede samo jednom dnevno posle liturgije. Za trpezom po pravilu Crkve ustanovljeno da se jede na vodi, a ribu nikako ne bi trebali da se drznemo da jedemo, bez razgovora sa svojim parohom ili duhovnikom.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Markijana i Martirija. Katolička crkva obeležava spomen na Blaženu Katarinu Kotromanić, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš - da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase..., pitao je iguman Georgije one koji robuju formi, a ne suštini praznika.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Markijana i Martirija. Katolička crkva obeležava spomen na Blaženu Katarinu Kotromanić, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Slomljen zbog smrti trogodišnjeg sina, slavni književnik potražio je utehu u Optinskoj pustinji kod starca Amvrosija, a njihov susret ostavio je trag u "Braći Karamazovima".
Stručnjaci za bezbednost, teolozi, sveštenici i psiholozi upozoravaju - opasnost od sekti je stvarna, opipljiva i može zakucati na vrata bilo koga od nas.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
