Hristos je se rodio u štali, na slami i zbog toga se u dom na Badnji veče unosi slama.
Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan, koji je i poslednji dan Božićnog posta i najavljuje proslavu najradosnijeg praznika - Božića - rođenja Isusa Hrista.
Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali, a koji simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.
On je nezaobilazan deo današnje proslave, ali bitnu ulogu ima i slama, koja se posipa po podu doma, a koja predstavlja simbol rođenja Isusa Hrista. Naime, Hristos je se rodio u štali, na slami i zbog toga se u dom na Badnji veče unosi slama koja bi trebalo da se iznosi tek 9. januara (Božić se slavi tri dana).
Slama se unosi u kući iza badnjaka. Domaćin ili neki drugi odrasli muškarac iz kuće unosi u kuću veliki naramak slame koji je tog jutra načupan iz stoga, zavezan užetom i odložen u nekom delu dvorišta da sačeka veče kada se ona rasipa po kući.
Ponegde se slama unosi u velikom džaku spremljenom za tu svrhu, a posle se preko tog džaka postavlja badnjačka večera.
Slama se unosi na isti način kao i badnjak.
Onaj ko unosi slamu pozdravlja ukućane rečima: “Srećno vam Badnje veče”, a ovi mu odgovaraju: “Bog ti dobro dao i sreće imao”. Domaćica ga zasipa žitom iz sita, a zatim onaj koji je uneo slamu spušta je na tlo i imitira kvocanje kvočke: “kvo, kvo, kvo”.
Deca čupkaju slamu i imitiraju piliće: “piju, piju, piju”…
Slama se zatim rastura po celoj kući, posebno tamo gde će se spavati. Ponegde postoji običaj da preko slame prostru zatirače i pa svi ukućani te veče spavaju zajedno na slami.
Slama se 9. janura pomete metlom i prosipa se po dvorištu ili biljkama.
Praznik Materice se slavi u drugu nedelju pre Božića, a prati ga niz lepih običaja. Za božićnu pečenicu bira se najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali, a koji simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.
Profimedia
Praznici i sveci
09:00 | 29.12.2024
DANAS SU MATERICE: Obeležavamo najveći hrišćanski praznik majki i žena!
Praznici i sveci
10:46 | 05.01.2025
DANAS JE TUCINDAN, DAN KADA SE PRIPREMA PEČENICA ZA BOŽIĆ: Evo kakva životinja treba da bude
Praznici i sveci
18:02 | 05.01.2025
ŠTA SE STAVLJA U ČESNICU I KAD SE ONA PRAVI: Okreće se kao slavski kolač i lomi na onoliko delova koliko je ukućana
Praznici i sveci
01:01 | 06.01.2025
DANAS JE VELIKI PRAZNIK, SLAVIMO BADNJI DAN! Čekamo najradosniji hrišćanski praznik Božić!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prema učenju Crkve, demoni su pali anđeli koji su se pobunili protiv Boga i time izgubili nebesku slavu.
U petoj nedelji Velikog posta u svetinji u centru Moskve dogodila se krvava scena koja je potresla rusku prestonicu - crkveni pevač Iljas Safiullin brutalno je ubijen, a pitanje koje se postavlja je: "Da li je njegov život postao žrtva verskog progona?"
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Što se tiče slavljenja Vaskrsa, slave i svih ostalih crkvenih praznika, kad neko blizak se upokoji, to nije isto, kao i svetsko slavljenje, objasnio je otac Srba.
U Palati Srbija sabrali su se ugledni teolozi i istoričari iz Srbije i Rusije kako bi govorili o neprolaznom značaju Svetog vladike Nikolaja za našu veru, narod i identitet — od bogomoljačkog pokreta do današnje srpske teologije.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Isus Hristos je rođen u pećini tačno u ponoć.
Njegova trpeljivost ostavila je ogroman utisak na građane, zbog čega su počeli da mu se dive i žale ga, i zbog čega su i spuštali cenu hrama skoro ni do čega, samo da bi on ostao u životu.
Tek kada je car umro, carica Teodora je sabrala sve ispovednike iz progonstva u prestonicu, utvrdi pravoverje, i naredi da se svete ikone unesu u hramove Božje. Tada je i prepodobni Ilarion bio pušten na slobodu.
Zlu Jevrejku, koja je Matronu ubila, stigla je jeziva kazna.
Kada se i Gospod rodio u Vitlejemu, ovaj Anđeo Gospodnji javio se pastirima koji su čuvali noćnu stražu kod stada i rekao im: "Javljam vam veliku radost, danas nam se rodio Spasitelj!"
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Ikona je postala neizostavan deo života hrišćana, našla je svoje mesto u svakom domu vernika.
Njegova trpeljivost ostavila je ogroman utisak na građane, zbog čega su počeli da mu se dive i žale ga, i zbog čega su i spuštali cenu hrama skoro ni do čega, samo da bi on ostao u životu.
Supruga poznatog atinskog preduzetnika pred kamerama je posvedočila kako su ikona Bogorodice Osloboditeljice i brojanica sa Svete gore spasili živote njenoj porodici.
Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
