"NEMOJ POSLE DA SE PITATE ZAŠTO KAD KRENE NIZBRDO!" Iguman Georgije objasnio kako bi trebalo proslaviti Badnji dan i Božić, a kako ga Srbi proslavljaju

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan, dok se sutra slavi Božić, praznik rođenja Isusa Hrista - Božić. U srpskom narodu ovaj praznik se obeležava na različite načine, uz bogatu tradiciju i običaje, ali s posebnim duhovnim značenjem.

O smislu Božićnog posta, Badnjeg dana, Božića, običaja, ali i suštine ovih praznika, o čemu Srbi najmanje vode računa, govorio je otac Georgije, iguman Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima za Jutjub kanal "Stazama pravoslavlja".

Govoreći o vremenu u kome se nalazimo, iguman je podsetio da se Božićni post privodi kraju i da vernici ulaze u dane koji vode ka prazniku Rođenja Hristovog.

- Trenutno smo u Božićnom postu, to jest pri kraju Božićnog posta i, slava Bogu, idemo u susret tim prelepim događajima koji nas vode ka rođenju Bogomladenca. Rođenje Isusa Hrista je, kažu sveti oci, jedino novo pod kapom nebeskom. Sve se manje-više ponavlja - počeo je otac Georgije.

manastirozerkovici.com

 

Osvrćući se na značaj Hristovog rođenja u istorijskom kontekstu, otac Georgije je podsetio na reči svetih otaca i vladike Nikolaja:

- Vladika Nikolaj je lepo rekao: "Da se Hristos nije rodio, ljudi bi postali demoni." I zaista, kad pogledate istorijski kontekst u kome u Hristos rodio, to je bio blud, nemoral, razvrat... I da Hristos nije došao i svojom blagodaću nas obasjao, ko zna gde bismo završili.

Govoreći o načinu na koji se Badnji dan i Božić doživljavaju u srpskom narodu, iguman je istakao njegov poseban karakter i mesto koje ima u porodičnom životu:

- I evo, svake godine slavimo rođenje Hristovo. Za nas pravoslavne Srbe Božić je prelep praznik. Nijedan narod u svetu ne slavi Božić kao što ga Srbi slave. I on je uvek porodičan praznik. Prvo, rađa se mali Hristos Gospod, dolazak bebe je uvek radost, a nama se rađa mali Bog - Božić je Bogić. I taj njegov dolazak dodatno ipunjava srpsku porodicu.

Posebno je govorio o bogatstvu običaja u vezi sa Badnjim danom i Božićem, ističući njihovu simboliku:

- I kolorit običaja u vezi s rođenjem Hristovim kod Srba je najizraženiji, posebno za Badnji dan i rođenje Hrista. Nijedan narod nema Badnji dan, ne zove ga tako niti ima drvo badnjak, koje, pre svega, simbolizuje Hrista Gospoda ili drvo života. Adam i Eva su se u raju padom u greh odvojili od drva života. I to drvo života je ostalo u raju. U ovom pazniku drvo života dolazi, a to je Hristos.

manastirozerkovici.com

 

Govoreći o značenju badnjaka i njegovog paljenja, iguman je naglasio njegovu duhovnu simboliku:

- I to nam ne daje neki plod (drvo života, p. a.), nego nam daje sebe. I kad palimo badnjak, ništa drugo u njemu i ne vidimo, nego samog Hrista. I taj plamen i toplota, kad se badnjak pali, simbolizuje toplinu njegovog prisustva - njegovo telo, koje će ispuniti moje, i njegovu krv, koja će da zagreje sve moje unutrašnje početke, koje će mi dati radost, snagu, smisao, ali i snagu za novi početak, nekome u poslu, nekome u porodici, nekome u monaštvu...

U nastavku je govorio o mestu Hrista u životu vernika i smislu svega što čovek čini:

- U svemu što se radi, Hristos je i početak i kraj i smisao svega, jer u carstvu nebeskom besmisleno neće postojati, to ide ka paklu, a smisleno ide ka Gospodu.

Govoreći o Badnjem danu i danima posta, otac Georgije je, ipak, naglasio da suština nije u običajima, ma koliko oni lepi bili: 

- I tokom tih dana, naročito tokom posta, glavni događaj jeste molitva. Dakle, ne pečenje prasadi ili jagnjadi, ne opijanje ili pucanje iz automatskih puški, nego molitva. Verujte, Badnji dan je jedan od najtužnijih dana u godini.

Posebno se osvrnuo na bogosluženja koja se služe na Badnji dan.

- Imate tada liturgiju, liturgiju Vasilija Velikoga, koja se služi u praznim hramovima jer je najbitnije da se ispeče prase. Čoveče Božji, pa jednom godišnje je taj dogođaj i ti ne odeš u hram.

TANJUG/ FOTO SRNA/ Borislav Zdrinja/ bg

 

Govoreći o božićnoj trpezi i postu, objasnio je razliku između spoljašnjeg običaja i unutrašnje pripreme:

- Ispećiće se i prase i jagnje, savićeš sarmu, ali možda bi ti to bila poslednja liturgija u životu. Dakle, nemojmo fokus da stavljamo na stvari koje su trivijalne. Pečenje prasića na Božić je trivijalno. Tačno je da pečenje obogaćuje božićnu trpezu, ali obogaćuje je čoveku koji je postio pre toga, ali mi nikako nije jasno šta čovek koji nije postio novo dobija za taj Božić. On je do juče ždrao meso, evo i danas mu je opet meso. Kako čoveku koji nije postio Božić da bude drugačiji.

Govoreći o cilju posta, istakao je njegovu ulogu u duhovnom životu:

- Zato je obavezan Božićni post - da izgradimo sebe, da proniknemo u sebe, spoznamo sebe, da vidimo te mane koje svako u sebi ima... To je suština posta, da se u tom ogledalu vidimo na jedan jasniji način, da spoznamo šta tu nije dobro, da vidimo koji su naši realni neprijatelji, pa kad post prođe, da ih "tučemo".

Na kraju je govorio o tome da se i oni koji poste mogu izgubiti u spoljašnjim pripremama.

- Ali, dešava se i onome koji je postio da se u ovoj poslednjoj nedelji izgubi. Te prase, te sarme, te badnjak, te ovo, te ono. Sve je to lepo i potrebno je, ali nije to suština.

Završavajući poruku, iguman je zaključio kako se treba ponašati i šta raditi tokom naredna dva dana.

- Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš, da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase... E pa, brate, ne može to tako. Nemojte da se svađate, ispeći će se i prase, usećićemo i badnjak, savićemo i sarmu, ali liturgiju i molitvu ne smemo da propustimo, osećaj za skromnost ne smemo da izgubimo jer je to ono što nas čini čovekom. Ždranje, opijanje, prejedanje, tu smo samo bliskiji životinjama. Budimo ljudi i u ovom radosnom događaju rođenja Isusa Hrista - zaključio je otac Georgije.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara