U manastirima i narodnim domovima, česnica nije bila samo za Božić. Ova mrsna, svečarska verzija krasila je mnoge praznične trpeze kao hleb blagoslova i zajedništva.
U pravoslavnoj tradiciji, hleb nikada nije bio samo hleb. Bio je blagoslov, srce trpeze, znak života. Pored poznate božićne česnice, mnoge srpske domaćice pravile su i mrsne česnice – bogate, punjene sirom, jajima i mašću, kao znak zahvalnosti Gospodu i radosti prazničnog sabranja. Ova česnica se najčešće spremala za krsne slave, zadušnice ili velike liturgijske praznike, i delila se ukućanima i gostima sa istom pažnjom i ljubavlju kao i pogača o Božiću.
SASTOJCI:
500 g mekog brašna
1 kašičica soli
1/2 kvasca ili kesica suvog
200 ml mleka
2 jaja
100 g svinjske masti (ili maslaca)
200 g sitnog sira
Po želji: malo kajmaka ili pavlake
PRIPREMA:
Zamesite meko testo od brašna, kvasca, mleka, jednog jajeta i soli. Ostavite da nadođe. Podelite testo na dve lopte. Prvu rastanjite i stavite u nauljen pleh. Premažite je otopljenom mašću, rasporedite izmrvljen sir, dodajte kašiku-dve kajmaka ako želite, pa preklopite drugom korom.
Gornju koru premažite umućenim jajetom. Možete u sredinu staviti mali krst od testa – kao blagoslov. Pecite u rerni na 200°C oko 30 minuta, dok ne porumeni i zamiriše cela kuća.
Ova česnica nije samo jelo – ona je tradicija, molitva i ljubav pretočena u testo. Domaćica je mesila u tišini, sa verom u srcu, često izgovarajući molitvu ili tiho pojanje. Kad se vruća stavi na sto, nije se sekla – već se lomila, da bi svaki zalogaj nosio deo blagoslova. Tako se nekad živelo – sa malo, ali sa verom, sa trpezom kao svetinjom.
Zato danas, kad poželimo da osetimo duh predaka, miris doma i blagodat prazničnog dana – neka na stolu bude ova mrsna česnica. Ne kao ukras, već kao sećanje i svedočanstvo.
Jutro na Svetoj Gori bilo je ispunjeno neobičnim podrhtavanjem zemlje koje je potreslo manastire i probudilo srca monaha.
Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
Pravoslavlje na prijateljstvo ne gleda kao na prolaznu emociju, već kao na duboku duhovnu vezu.
U manastirima i narodnim domovima, česnica nije bila samo za Božić. Ova mrsna, svečarska verzija krasila je mnoge praznične trpeze kao hleb blagoslova i zajedništva.
Negativne pomisli donose teskobu i slabost, dok čiste misli vode do zdravlja i spokoja. Trojica velikih duhovnika – otac Tadej, sveti Ignjatije i starac Pajsije – otkrivaju kako da nadziremo ono što oblikuje našu dušu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
Jutro na Svetoj Gori bilo je ispunjeno neobičnim podrhtavanjem zemlje koje je potreslo manastire i probudilo srca monaha.
Negativne pomisli donose teskobu i slabost, dok čiste misli vode do zdravlja i spokoja. Trojica velikih duhovnika – otac Tadej, sveti Ignjatije i starac Pajsije – otkrivaju kako da nadziremo ono što oblikuje našu dušu.
Veličanstveno sabranje svetinje pored Golupca obeležilo je 90 godina od dolaska čudotvorne ikone Bogorodice Kurske u Srbiju.
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Otkrijte kako molitveno posredovanje roditelja Presvete Bogorodice može zaštititi vernike i doneti unutrašnji mir.
Pedeset godina su Joakim i Ana bili u braku, ali nikako nisu mogli da dobiju detete.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
