U manastirima i narodnim domovima, česnica nije bila samo za Božić. Ova mrsna, svečarska verzija krasila je mnoge praznične trpeze kao hleb blagoslova i zajedništva.
U pravoslavnoj tradiciji, hleb nikada nije bio samo hleb. Bio je blagoslov, srce trpeze, znak života. Pored poznate božićne česnice, mnoge srpske domaćice pravile su i mrsne česnice – bogate, punjene sirom, jajima i mašću, kao znak zahvalnosti Gospodu i radosti prazničnog sabranja. Ova česnica se najčešće spremala za krsne slave, zadušnice ili velike liturgijske praznike, i delila se ukućanima i gostima sa istom pažnjom i ljubavlju kao i pogača o Božiću.
SASTOJCI:
500 g mekog brašna
1 kašičica soli
1/2 kvasca ili kesica suvog
200 ml mleka
2 jaja
100 g svinjske masti (ili maslaca)
200 g sitnog sira
Po želji: malo kajmaka ili pavlake
PRIPREMA:
Zamesite meko testo od brašna, kvasca, mleka, jednog jajeta i soli. Ostavite da nadođe. Podelite testo na dve lopte. Prvu rastanjite i stavite u nauljen pleh. Premažite je otopljenom mašću, rasporedite izmrvljen sir, dodajte kašiku-dve kajmaka ako želite, pa preklopite drugom korom.
Gornju koru premažite umućenim jajetom. Možete u sredinu staviti mali krst od testa – kao blagoslov. Pecite u rerni na 200°C oko 30 minuta, dok ne porumeni i zamiriše cela kuća.
Ova česnica nije samo jelo – ona je tradicija, molitva i ljubav pretočena u testo. Domaćica je mesila u tišini, sa verom u srcu, često izgovarajući molitvu ili tiho pojanje. Kad se vruća stavi na sto, nije se sekla – već se lomila, da bi svaki zalogaj nosio deo blagoslova. Tako se nekad živelo – sa malo, ali sa verom, sa trpezom kao svetinjom.
Zato danas, kad poželimo da osetimo duh predaka, miris doma i blagodat prazničnog dana – neka na stolu bude ova mrsna česnica. Ne kao ukras, već kao sećanje i svedočanstvo.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
Njegove čudotvorne mošti nalaze se na Krfu.
Vernici i ljudi dobre volje sada imaju priliku da učestvuju u izgradnji duhovnog centra koji će okupljati generacije.
Pravoslavlje tugu ne smatra strašnom, ali pravi razliku između prolazne žalosti i beznadežnog očajanja koje prelazi u uninije, a to jeste greh.
Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
