Na dan slave srpske prestonice na čelu molitvene povorke, koja će prolaziti kroz gradske ulice od Vaznesenjskog hrama do Hrama Svetog Save, biće kivot sa svetim moštima svetitelja.
Ove godine, Beograd će sa posebnim duhovnim nadahnućem proslaviti Spasovdan, svoju gradsku slavu, sa svetim moštima Prepodobnog Justina Ćelijskog na čelu litije. Spasovdanska litija će krenuti gradskim ulicama od Vaznesenjskog hrama do Hrama Svetog Save, prenoseći blagoslov i duhovnu snagu ovog velikog svetitelja.
Doček svetih moštiju, koje dolaze iz zavetnog hrama u Valjevu, zakazan je za sredu, 12. jun, u 17 časova, u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg, gde će se služiti praznično bdenje. Sledećeg jutra, na sam Spasovdan, u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg služiće se arhijerejska liturgija u 9 časova, a mošti će biti iznete iz crkve u 19 časova i, u svečanoj litiji, prenesene do Hrama Svetog Save.
Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu od 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević gradu dao status srpske prestonice.
Prepodobni Justin Ćelijski, kanonizovan odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 2. maja 2010. godine, ostavio je neizbrisiv trag u duhovnom životu našeg naroda.
Litija će biti ispunjena molitvama, a vernici će imati priliku da se poklone moštima i zatraže blagoslov od Prepodobnog Justina Ćelijskog. Ovaj svečani događaj nije samo prilika za duhovno uzdizanje, već i za jačanje zajedništva i vere među ljudima.
Kroz mudre reči koje je zapisao u svojoj knjizi za prvu subotu posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik ističe da nas Gospod poziva da ljubimo neprijatelje svoje, da blagosiljamo one koji nas kunu, da činimo dobro onima koji nas mrze i da se molimo za one koji nas gone.
Otkrijte fascinantnu istoriju manastira Ravanica, od burnih vekova turskih najezdi do današnje tihe, duhovne oaze koju čuvaju posvećene monahinje. Mesto gde se molitve uslišavaju, a isceljenja dešavaju.
Pravoslavna zajednica u Homer Glenu ovom manifestacijom proslavlja srpsku kulturnu baštinu uz muziku, igre i tradicionalnu kosidbu.
Vladika kruševački David služio je svetu liturgiju, dok mu je sasluživalo brojno sveštenstvo iz više eparhija, a horovi i bogoslovi svojim pojanjima ulepšali proslavu. Litija do Trga kosovskih junaka i kulturno-umetnički program folklornog ansambla iz Australije obeležili su ovaj dan duboke duhovnosti i zajedništva.
Poglavar katoličke crkve izjavio je da ova poseta ima za cilj da ojača veze između katoličke i pravoslavne crkve i pozvao istočne pravoslavce da svojim molitvama podrže jubilarnu godinu, ističući put ljubavi, dijaloga, pomirenja i milosrđa kao put Gospoda.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Nekada su teškoće i gubici s kojima se suočavamo veliki, pa je i naša tuga ogromna. Ipak, svako od nas mora da ide dalje, ma koliki bol da osećamo. U pomoć priskaču psiholozi, ali i sveštenici kako da se nosimo s najtužnijim trenucima. Zajednički savet i jednih i drugih je da tugu treba izdržati. To je i savet patrijarha Pavla.
Vernici u Srbiji ponovo imaju priliku da se poklone i celivaju čudotvornu ikonu Majke Božje koja od 13. veka i njenog prvog čuda u šumi Kurska ostaje simbol nade i zaštite.
Pod vođstvom patrijarha Porfirija, hiljade vernika proslavilo je Spasovdan krsnim hodom od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save, noseći mošti Svetog Justina Ćelijskog i čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice “Znamenje” u molitvi za mir i blagostanje.
U molitvenom zajedništvu sa visokim crkvenim dostojanstvenicima i vernim narodom, svečanost je obeležena bogosluženjem, ophodom oko hrama, parastosom žrtvama iz 1941. godine i blagoslovom slavskih darova.
Na današnji dan, praznik Vaznesenja Hristovog, 2019. godine naš glavni grad bio je svedok mirotočenja, što je atmosferu na litiji povodom slave grada na poseban način proželo blagoslovom vere i duhovnosti.
Vladika kruševački David služio je svetu liturgiju, dok mu je sasluživalo brojno sveštenstvo iz više eparhija, a horovi i bogoslovi svojim pojanjima ulepšali proslavu. Litija do Trga kosovskih junaka i kulturno-umetnički program folklornog ansambla iz Australije obeležili su ovaj dan duboke duhovnosti i zajedništva.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Na dan kada crkveni velikodostojnici i vernici ujedinjeni u veri i molitvi obeležavaju praznik koji je posebno važan srpskom narodu, ovaj hakerski atak predstavlja posebno svetogrđe i pokušaj narušavanja mira i duhovnosti.
Na dan kada slavimo Svetog mučenika kneza Lazara, poglavar SPC je uz sasluživanje arhijereja i sveštenstva služio liturgiju u crkvi koja je posvećena upravo ovom svetitelju, a nalazi se u spomen-hramu utemeljitelja svetosavlja.
Poglavar katoličke crkve izjavio je da ova poseta ima za cilj da ojača veze između katoličke i pravoslavne crkve i pozvao istočne pravoslavce da svojim molitvama podrže jubilarnu godinu, ističući put ljubavi, dijaloga, pomirenja i milosrđa kao put Gospoda.
U Crkvi Svetih prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija vernici će 30. juna od 17 časova imati mogućnost da se uz molitve sveštenika i pomazivanje osvećenim uljem, pomole za ozdravljenje svojih tela i duša.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
