ISPRED KUĆE POKOJNIKA IZNENADA OSVANULO ČAK 30 VREDNIH IKONA KOJE JOŠ ČEKAJU PRAVDU: Petar ostavio komšiji 500.000 evra, misteriozno umro, a onda su počele neverovatne stvari da se dešavaju
Uz tvrdnje o lažnom testamentu i neobjašnjenim okolnostima smrti, porodica Gajić veruje da će sud doneti odluku u korist ćerke jedinice. Velika imovina i vredne ikone, za koje je Petar Gajić želeo da budu darovane crkvi, i dalje čekaju pravdu.
Prošle godine, ispred kuće pokojnog Petra Gajića, koji je preminuo 2020. godine u Čađavici, pronađeno je više od 30 vrednih ikona, zajedno sa ordenima i zahvalnicama koje je Gajić dobio tokom života. Ove dragocenosti dodatno su zakomplikovale pravnu borbu oko nasledstva njegove imovine, čija vrednost prema procenama prelazi milion konvertibilnih maraka.
Priča je počela 2020. godine kada je Gajić preminuo, a njegov dvadesetdvogodišnji komšija tvrdio da mu je testamentom ostavio imetak u vrednosti od pola miliona evra. Međutim, porodica Gajić je izrazila sumnju u ovu tvrdnju, navodeći da su okolnosti njegove smrti bile vrlo nejasne. Prema njihovim iskazima, krevet pokojnika bio je zapaljen, a telo prebačeno u mrtvačnicu bez obaveštenja porodice, koja nije imala pristup sanduku sve do dana sahrane.
Advokat Duško Tomić, koji zastupa porodicu, naglasio je da će ikone biti poklonjene Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u skladu sa željom pokojnog, nakon što se završi sudski postupak. Tomić je takođe ukazao da je testament, prema kojem je Gajić imanje ostavio komšiji, osporen od strane njegove ćerke, prenosi BN TV. Ona tvrdi da je dokument falsifikovan, a okolnosti njegove izrade izazivaju ozbiljne sumnje. Testament je, naime, potpisan samo sedam dana pre Gajićeve smrti, dok je on, operisan od raka grla i nesposoban za govor, navodno izgovorio saglasnost sa sadržajem dokumenta.
Republika
Sahrana, Ilustracija
Dodatno, istraga je pokazala da testament nije sačinjen u advokatskoj kancelariji, kao što je navedeno, već u kancelariji notarke, što daje osnovu za njegovu osporavanju.
Porodica Gajić takođe ukazuje na tešku životnu situaciju Gajićeve ćerke, koja već 13 godina boravi u neuropsihijatrijskoj bolnici, a njen otac je, prema njenim rečima, želeo da joj obezbedi budućnost. Na crkvenoj ogradi, na zlatnoj pločici, upisano je i njeno ime, što advokat Tomić smatra dokazom da je bila deo njegovog plana.
Porodica traži ekshumaciju posmrtnih ostataka i ponovnu obdukciju, jer smatraju da Gajić nije preminuo od raka grla, kako piše u zvaničnoj dokumentaciji. Svedoci navode da je njegovo telo pronađeno u kući, nago i u sumnjivim okolnostima, dok je kovčeg zatvoren bez prisustva mrtvozornika.
Uz tvrdnje o lažnom testamentu i neobjašnjenim okolnostima smrti, porodica Gajić veruje da će sud doneti odluku u korist ćerke jedinice. Velika imovina i vredne ikone, za koje je Petar Gajić želeo da budu darovane crkvi, i dalje čekaju pravdu.
Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Miloš Terzić, naglasio je da Pećka patrijaršija predstavlja centar srpske duhovnosti već skoro 800 godina, uz obećanje da će se nastaviti borba za očuvanje srpskih vrednosti na tom prostoru.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ispovednika po starom i Svetog apostola Marka po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog apostola Marka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
